Opštinske novine

II р и II а. з и

ИВАН КВЕСИЋ: ЊЕГОВО КРАЉЕВСКО ВИСОЧАНСТВО КНЕЗ-НАМЕСНИК ПАВЛЕ Први и најинтимнији сарадник покојног Краља Александра не само у дипломатским мисијама, у спољној политици, но и у многим питањима унутрашњег рада, Кнез Павле је у овим тешким часовима после трагичне смрти Витешког Краља Александра I Ујединитеља са пуно предности примио на себе терет државне власти Првог Краљевског Намескика. Чврсто чувајући народно јединство и државну целину, тај најузвешенији идеал, за који се Витешки Краљ борио и пао, КнезНамесник сав се неуморно предао огромном послу, задржавши и даље своју урођену скромност. А колика је његова скромност, ништа очитије не показује но чињеница да наш свет све до недавно није могао доћи до једне ма и најмање књижице, у којој би нашао податке о Кнежевом животу, његовим интелектуалним, душевним и моралним особинама. његовим животним схватањима, делатности и успесима. Стога је г. Иван Квесић, писац лепо примљене књиге „Народни Краљ и Народни Дом", добро учинио, што је недавло издао свој оглед „Његово Краљевско Височанство Кнез-Намесник Павле", у коме је у широким цртама изнео најзначајније датуме из Кнежева живота и карактерне црте као човека, „који верује и има снаге, да изврши дело, јер је пун ортимизма и љубави за народ — нзсећи у Себи јаку свест одговорности — без страха да жртвује и Себе самог, ако то захтева идеја и нација". Рођен 28 априла 1893 годане у Петрограду од оца Кнеза Арсена, брата Краља Петра, и матере Ауроре Павловне Демидове књегиње Донате, кћери Павла Павловића Демидова, кијевског губернатора Кнежевић Павле је редовно провео своје рано детињство у Петрограду. Већ тада биле су запажене његова необична вредноћа и урођене склоности ка тачности, методичности и истрајности, и већ тада се његова скромност огледала на сваком кораку и изазивала дивљење. Као његови братићи, и Он је рано, у својој једанаестој години, изгубио мајку. Када је Краљ Петар I 1903 године ступио на престо, у своју отаџбину нису дошли само његови синови, Краљевић Ђорђе и Александар, но је и његов синовац Кнез Павле тада напуст^ио РуСИ ЈУ> дошао у Београд и уписао се у другу мушку гимназију, у којој је учио заједно са грађанском децом. Енергија, методичност и бистрина јесу особине, које је млади Кнежевић из године у годину све више и сигурније показивао. Задивљавао је своје наставнике и околину душевном мирноћом и чврстином воље. У науци, марљивзсти и владгњу увек је

био први, тако да је постигао велико знање и завидно образовање. Најбољи просветни радници били су му учитељи. Одличан ђак, оцењиван је врло строго. Положивши испит зрелости 1912 године, Кнез одлази у Енглеску и у највећем енглеском колежу Крајст-черчу у Оксфорду слуша предавања из историје, филозофије, уметности и музике. Тај завод имао је преимућство над другим сличним заводима у томе што је сваки ђак у њему упућиван на самосталан рад и лично изграђивање, без помоћи инструктора. Убрзо балкански и светски рат прекидају његове студије у Енглеској, и он се враћа у отаџбину, да са своја два неустрашива братића ступа у њену службу и одбрану. За време сва три рата он је истински и до најмањих појединости вршио ратну службу као и сваки други војник. Од тренутка, кад је на Сави испаљен први метак, па све до тренутка, кад је пред звуком победничких труба замукла грмљавииа топова, Он се није удаљавао од својих ратних другова но је подносио све ратне тегобе до коначне победе. У часовима највећих победа и триумфа, као и у данима трагедије целога народа и државе, Кнез Павле је увек био оличење народне душе, која је све чвршћа, одлучнија и отпорнија, уколико су патње и трагедије биле све веће. Поникао из народне динаетије, достојан син неустрашивог оца, који је као коњички пуковник, учествовао у балканским ратовима и за време светског рата, као командант једне руске дивизије, у великим борбама на западном фронту, Он је са сзојим војницима прешао албанску Голготу, остајући увек скроман и народу приступачан. Нема сумње, Кнез Павле је много допринео да се после сарајевског атентата створи најповољније расположење према Србији у енглеским круговима. За време свога боравка у Енглеској Кнез Павле је показивао нарочито интересовање за уметност. Стога је свестрано упућен у целокупну клаеичну уметност, нарочито талијански ренесансе, и познаје све правце и струје модерне уметности. По повратку у отаџбину Он је, као личност великог уметничког образовања и укуса, постао покровитељ свих уметничких манифестација у Југославији. Његове заслуге за помагање уметности су велике, замашне и непроцењиве. Основавши 1927 године „Музеј савремене уметности" тако рећи ни из чега, Он је постепено, својим богатим поклонима и по којим скромним прилогом из народа, створио угледну галерију модерне уметности, у којој наша, југословенска уметност чини жив и непостидан део. Када је та збирка сједињена са збиркама Народног му-