Opštinske novine

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

Стр. 357

пропису буџет са свима одлукама већа и примедбама грађана на буџет по § 117 шаље надзорној власти — бану одн. у Београду Мин. унутр. послова (§ 130). Поред овога учешћа у одобравању буџета од стране општине политичке надзорне власти буџет се шаље на одобрење и Министру финансија. Но док је за општу надзорну власт овим прописом до детаља предвиђено на шта она има само при расматрању буџета да па:зи у погледу псступка око одобравања буџета од стране Министра финансија не предвиђа се ништа. Ово питање ни у одредбама раније важећих прописа није било подробно регулисано. Због тога се постављало као спорно питање о обиму гтрава Министра финансија код одобравања општинских буџета. На име да ли Министар финанеија одн. надзорна власт предложени буџет може само да одобри или не, одн. да у том случају стави своје примедбе по којима је општина дужна да поступи, или је Министар финансија овлашћзн да поједине позиције по свом нахођењу смањује, брише или и повећава и тако кзмењен одобрава какво је мишљење у пракси Министар код одобравања буџета заузимао. Овакво гледиште Министра финансија налазило је посредео ослонца и у ранијој пракси Државног савета који у иасталим споровима по овим питањима као Врховни административни суд коначно одлучује. Та ранија пракса Државног савета била је образложена оваквим гледиштем: Министар финансија је законом овлашћен, да на основу слободне оцене доноси решење о одобравању буџета. А пошто противу одлука управне власти донетих на основу слободне оцене по ст. 3 чл. 19 зак. о држ. сав. и упр. судовима тужба није допуштена на Државни савет то се тужба у оваквим случајевима одбацивала. Колико је оваква пракса била погрешна и штетна по општинске интересе наве-'шћемо ради илустраци;е неколико драстичних примера .При одобравању буџета јеДне градске општине Министар финансија ивбрисао је у предложеном буџету позицију која се односила на вртара градске општине са образложењем: да је у градском парку непотребан и вратар. У поднетој тужби Државном савету град је истицао и подносио доказе да се та позиција односила на вртара а не вратара парка. Ипак је тужба одбијена јер је решење Министра финансија донето на основу слободне оцене и тако је градски парк остао без потребног вртара. У великом броју случајева градови су подносили тужбу што је Министар финансија при одобравању буџета брисао или смањивао и такве позиције које је град био дужан да унесе на основу одобреног статута донетог по законском овлашћењу. И такве тужбе су одбациване са истим образложењем слободне оцене Министра финансија. Но захваљујући правилном схватању важности овог питања исто је изнето прзд општу седницу Државног савета која је под бр. 3014 од1 1 и 3 Фебруара ове 1936 год. донела одлуку да: „Министар финаисија односно бан може предложени буџет одобпити или неодобрити са примедбама али не може поједине позиције и партије смањивати или повећавати и тако измењен буџет одобравати." (в. приказ 1 ове одлуке „Београдске општинске новине" бр. 3 и 4 ?а март-април 1936 стр. 205—207). У овој одлуци Државни савет је сасвим исправно стао на гледиште да надлежна управна власт по праву надзора, које проистиче из закона, може једну одлуку самоуправног тела па и буџета само да одобри или не. Али не може и да је мења и тако измењену одобрава јео тиме у ствбри надгорна власт доноси ту одлуку која по закону спада у надлежност самоуправе чија се суштина и састоји у томе да у делокр^пу своје изворне надлежности сама делује. Надзорна власт на случај да нађе да буџет, обвиром на економску моћ грађана дотичне општине или каквих других разл.ога, не може у предложеном износу, или само извесне позиције, да одобри дужна је да са образложеним примедбама буџет врати општини а општина ће при том сигурно на целисхоцшги начин довести те примедбе у сагласност са предложеним буцетом него што ће то на д.-оона власт смањујући често пута од ока поједине позипије учинити. У образложењу наведене одлуке Државни савет је нагласио да надзорна власт и код одобравања буџета као и осталих акта самоуправне власти има да се руководи законитошћу и према томе на случа] где је општина извесан издатак унела у буџету на основу закона одн. одобреног статута донетог на основу законског овлашћења надзорна власт не може при одобравању таквог издатка да испитује и његову целисходност. Но Министарство финансија није се помирило са оваквим тумачењем обима права надзорне власти при одобравању општинских буџета па те најновијим финансијским законом за 1936 '37 издејствовано овлашћење по коме се овлашћује Министар финансија, да по одобрењу Министарског савета, лредбсм са законском снагом, регулише у којима случајевима и границама може влает која одобрава буџет општина и градских општина предложене приходе и расходе повећавати, смањивати или брисати. Због тога би. у § 118 после III става требало унети нов став који би гласио: „Министар финансија може предложити буџет одобрити или не одобрити са примедбама, али не може поједине позиције и партије смањивати или повећавати и тако измењене одобравати. Код оцене појединих позиција буџета