Opštinske novine

Стр. 358

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

важе одредбе (01*. 1 § '134 зак. о градским општинама." Ако би се ипак хтело очувати право надзорне власти да у извесним случајевима и границама може и у буџету општина и градских општина поедложене приходе повећавати, смањивати или брисати онда би у § 118 требало унети одредбу да се код оваквог овлашћења надзорна власт има руководити начелом постављеним^ у сту I § 134 т. ј. да може предложене приходе и расходе повећавати или смањивати само ако исти не би били предложени онако како их је општина била дужна унети по постојећим законима или законитим наредбама власти као и да не маже при томе брисати и оне расходе или приходе који су предложени по постојећим законима одн, законитим наредбама власти. § 136 ст. 2 После речи Државни савет требало би изоставити реч „оделење". У овом случају ради се о једном чисто фактичком питању о коме Државни савет у случају насталог спора између надзорне власти и једнога града има да донесе решењз. На име по том пропису Државни савет има да одлучи да ли је у извесним случајевима град обзиром на финансијску снагу и техничку могућност извођење дужан да прзузме оно што изискују самаоуправни задаци стављени у дужност граду. Несумњиво је да би одлука Државног савета у таквом случају била у многоме потпунија ако би била донета после претреса у пленуму коме би решавање таквих предмета где се Државни савет појављује у улози органа активне управе по § 22 зак. о посл. раду у Држ. сав. и упр. суд и иначе припадало. § 138 По ст. II овог прописа предвиђзно је да Министар унутр. послова може донети одлуку о разрешењу претседника градске општине, потпретседника, појединих већника, или целог већа ако пропусте да врше своје дужности, пошто их претходно саслуша. Али није ништа ближе означено пропуштање каквих дужности треба да је у питању па да управна власт може донети одлуку о разрешењу. Очевидно је да би то требало да буде пропуштање дужности којима се штети интерес општине у већем обиму а не пропуштање дужности у сваком случају. Једино чиме је управна власт у овом случају ограничена то је да именована лица треба претходно да буду саслушана. Слично овој одредби је одредба § 129 ст. II зак. о општинама од 14-1П-1933 г. по којој управна власт може донети одлуку о разрешењу претседника, чланова општинске управе или целог одбора, ако не вргие уредно своје дужности, погито их претходно саслуша. Како је и код примене овог прописа настало разнолико тумачење какво невршење дужности треба да је у пнтању па да управна власт може донети одлуку о разрешењу

то је одредбом § 52 фин. зак. за 1936/37 дато законодавно тумачење пом одредбе § 129 зак. о општ. По овом тумачењу одредбу § 129 закона о општинама од 14 марта 1933 г. став 2 је разумети тако, да одлуку о разрешењу Претседника општине, чланова општинске управе, појединих одборника или целог одбора ради неуредног вршења дужности, бан може донети само у случајевима: „1) За претседника општине а&о не врши у § 84 зак. о општ. одређене послове и ако је био од надзорне власти три пута опоменут, или ако поред три опомене није извршио наређења опште управне власти, које је по закону био дужан извршити. 2) За чланове општинске управе и поједине одборнике, ако не долазе на седнице или а ко не врше послове, које има право да им наложи претседник општине, општинска управа или општински одбор. Ако Бан утврди бесчасна дела претседника општине или члана општинске управе, или општинског одборника кажњива по кривичним законима, он ће кривца одмах разрешити и предати суду." Не видимо разлога зашто овако тумачење није дато и за примену одредбе са II § 138 зак. о градским општинама. Но поред овога § 129 ст. 2зак. о општинама од 14-111-1933 садржи још и одредбу да ће лица разрешена по овом пропису остати на својим положајима све до правноснажности одлуке о њиховом разрешењу. И кад је већ у ст. III § 136 зак. о градским општинама признато право жалбе Држ. савету код разрешења од дужности по овом пропису онда је логично било задржати их на дужности до правноснажности одлуке и по закону о градским општинама јер се на случај да Државни савет поништи одлуку о разрешењу ствара само непотребна пометња у пословима општине. Поред овога мислимо да је у ст. III § 138 потребно пред!видети и рок у коме је Државни савет, у овом случају сасвим правилно оделење јер се ради о правилној примени прописа, дужан донети одлуку. Ово са разлога што је у интересу правилног пословања општине да неизвесност о правилности разрешених општ. функционера не траје дуго. § 139 По овом пропису овлашћен је Министар унутрашњих послова да може разрешити градско веће, претседника и потпретседника због решења и изјаве које су штетне по важне опште државне интересе. Оваква редакција овог прописа даје и сувише широко овлашћење надзорној власти и ствара могућност за злоупотребе нарочито кад се има у виду да је по другом ставу овог прописа противу решења Министра унутрашњих послова искључено право тужбе Државном савету .