Opštinske novine

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

Стр. 359

Због истих узрока предвиђено је разрешен>е и у § 130 зак. о општинама од 14-Ш1933 али је тој одредби, због и сувише неодмерене њене примене, дато законодавно тумачеше у § 52 фин. зак. за 1936/37. По овом тумачењу: „§ 130 закона о општинама мма се разумети, да може Бан разрешити општински Одбор, општинску управу или претседника општине ако су њихова решења односно изјаве уперене против Династије, против државног и народног јединства, постојећег друштвеног поретка или у опште у изричној опреци са основним одредбама Устава." Како је протумачени текст § 130 зак. 0 општина1ма индентичан са текстом ст. 2 § 139 зак. о градским општинама мислимо да се у пракси има и овај пропис на исти начин примењивати. Не знамо само због чега пом, тумачење није обухватило и слични пропис зак. о градским општинама. Мишљења смо још да би ст. 2 пом. § 139 зак. о град. општ. требало сасвим изоставити. Као што је напред истакнуто по ст. 1 § 139 министар унутрашњих послова одлуку о разрешењу доноси по слободној оцени. У тој одлуци он је дужан да наведе само изјаве и решења за која сматра да су штетна по важне опште државне интересе одн. да су уперени противу Династије, државног и народног јединства, постојећег друштвеног поретка или у опште да су у изричној опреци са основним одредбама Устава. У оцену да ли су таква рђшења и изјаве заиста ове природе Државни савет сз по ст. 3 чл. 19 и ст. II чл. 34 зак. о Држ. сав. и упр. судовима не може упуштати већ ће тужбу одбацити као надопуштену те је непотребно и нарочито искључење тужбе Држ. сав. као што се то предвиђа у ст. 2 § 139. На случај пак да Министар унутр. послова у опште не наведе никакву изјаву и решења која би имала означени карактер већ на основу § 139 донзсе одлуку о разрешењу, то би био случај прекорачења одн. злоупотребе власти и Државни савет би тужбу узео у поступак без обзира на искључење правног лека Држ. савету по ст. II § 139 као што је Држ. савет у пракси и чинио. (Види приказ те одлуке „Београдске општинске новине" б1р, 3 и 4 за март 1936 стр. 208210). Најзад ако би дошло до измене одредаба зак. о градским општинама које говоре о разрешењу општ. органа сматрамо да би у том случају требало узети у обзир одредбе чл. 148 и 149 ранијег српског зак. о општи-

нама од 1903. По систему спроведеном у тим одредбама надзорна власт није сама непосредно доносила одлуку о разрешењу већ је, на случај наступања узрока због којих ое разрешење општ. часника може тражити, по проведеном поступку, чинила образложен предлог општин. одбору, а на случај да општ. одбор не прихвати овакво тражење, надзорна власт је акта доетављала Мин. ун. послова који, ако то нађе за потребно, предлаже Држ. савету разрешење о коме тек Држ. савет коначно одлучује. Исто тако Држ. сав. је по предлогу Мин. ун. послова доносио одлуку о разрешењу општ. одборника. И у једном и у другом случају цео поступак се обављао у строго предвиђеним законским роковима и у виду сукоба између самоуправне. и надзорне управне власти о коме је сукобу по објективној оцени чињеница и правилној примени прописа дефинитивно одлучивао Државни савет. Због тога мислимо да би најлогичније било вратити се овоме старом систему који је стварно водио рачуна о општинској самоуправи и у пракси дао добре резултате. § 159 У овом пропису говори се о раније стеченим правима општ. службеника. Иста се одредба налази у прелазним наређењима зак, о градским општинама. Обичај је да се прелагним наређењима једног новога закона омогући поступан прелаз и прилагођавање правној ситуацији која се ствара новим законом при чему се нарочито води рачуна о раније стеченим правима. Примера ради наводимо прелазна наређења закона о чиновницима од 1923 год. као и прелазна наређења чиновничког закона од 1931 год. Случај са одредбом § 159 ст. II већ је други. По том пропису призната права општинских службеника која су у противности са одредбама §§ 100 и 104 свешће се сходно тим одредбама. Овде се директно ради о ограничавању извесних раније стечених права општ. службеника на основу постојећих статута која су била већа од права државних службеника. Овде нарочито да напоменемо ст. II § 104 по коме се општинским службеницима који су раније били у државној или самоуправној служби рачуна то време само за одмеравање количине пензије а не и за само стицање права на пензију као што је то на пр. према статуту Београдске општине било. О чему је при доношењу новог закона требало водити рачуна и то би једном законском новелом требало исправити и раније стечена права таквих службеника заштитити.