Opštinske novine

Стр. 378

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

Поред тога много потпомажу ова проучавања демографски подаци о кретању становништва као и други статистички и етнобиолошки подаци о разним одпосима који нам показују расну вредаост народа. Али и други социјални односи као што су стање привреде и начин привређивања, друштвени односи, просвећеност могу нам посредно послужити и за просуђивање о^ здравственим односима. Свакако да бисмо створили бар приближну слику о хигијени и здрављу о народу једне одређене периоде морамо проучити целокупну социјалнокултурну конституцију дотичне периоде. Али описујући живот у варошима нашим из времена од пре устанка, врло мало ћемо имати да говоримо о српском животу, јер су у варошима тога доба поглазито живели Турци, по неки Јеврејин или Јерменин. Срби у колико су живели у варошима, обично су живели на периферији као сиромашна раја или као послуга. Врло ретко су у варошима били Срби имућнији и угледнији људи. Срби овог времена живели су поглавито по селима. И ма колико да су Турци имали утицаја и на наш народни живот, ипак у начину живота, нарочито у рородичном животу, јако су се разликовали Срби од Турака. Можемо рећи, да су Срби и под Турцима задржали и очували свој стари домаћи патријархални живот. ГТрема томе говорећи о варошком животу у Србији за време Турака, најмање говоримо о животу Ср5а тога доба. У нашем случају нама су од мање користи упоређења са сличним односима и уређењем у суседним земљама или народима истог историјског развитка, као што се то чини у историји. Ово је тешко баш због тога, што су народи сличног историјског раззитка и етнички сродни живели такође у туђем ропству, па су делом потпали и под утицај културе, сасвим различите оној под чијим су утицајем били Срби и даље, што је за време несамосталности Србије етнички потпуно страна раса вековима владала Србијом. Можда бисмо у овом погледу донекле и то поглавито за вароши могли рећи до закључка поређивањем с турским варошима. Тим ћемо се послужити у колико нам ово стоји на расположењу. Нажалост у заосталим споменицима о Србији ми немамо довољно извештаја о томе како је изгледао живот наших старих. Тако ми немамо ни мртвих споменика у старим зградама, установама ,ни писаних споменика о културном стању, о социјалним односима и о начину живота наших предака. Па ипак на основу оскудних података постарали смо се да дамо једну и сувише општу слику хигијенског стања наших вароши у разним историјским периодама, надајући се да ће она доцније моћи бити употпуњавана новим подацима.

II Врло мало података имамо о изгледу и развитку варошких насеља у средљевековној српској држави. Турци су успели својом дуготрајном владавином да збришу трагове тога доба српског друштвеног развитка и да место српских вароши које су несумњиво имале и своје нарочите особитости и свој самосвојан развитак, подигну нарочити тип турских вароши. Ово у толико више, што су у Србији Турци поглавито становали по варошким насељима. Једне од старих српских вароши пропале су променом своје привредне структуре, друге, јер су престале имати ранији политички значај или су променом правца саобраћајних сретстава или пропашћу радиности изгубиле ранију економску улогу. По нешто података налазимо у Јиречековој „Историји Србије". Служећи се тим подацима и у њима наговештеном сличношћу са односима које боље познајемо из Србије после ослобођења, можемо ипак бар у општим цртама добити извесну слику о варошима из Србије из доба прве српске државе. Јиречек 1 вели да су у Србији варошка насеља била примитивна и патријархална. Он разликује две врсте ових насеља. Једна на југу туђег, романског или грчког порекла и друга на северу, створена у XIII веку „на местима где се трговало и код рудника, али, оне су доспеле до онога развоја као многе вароши у Угарској, засноване после провале Монгола". Јужне вароши су биле изграђене као и данашње старе приморске вароши с уским, и кривудавим улицама, са каменим степеницама за пењање узбрдо. Куће су биле зидане од камена, обично на два спрата с балконима. У Котору а можда и у другим варошима, било је и дрвених кућа. На средини вароши био је шири трг. Вароши су биле насељене иоглавито трговцима и занатлијама. Северне вароши биле су сасвим другог изгледа. То су у ствари била јаче развијјена села и звала су се трговима. Та „насеља су обично биле групе дрвених кућа, магазина и продавница, које није опасивао никакав варошки зид, у немирним временима позвано би било становништво да се склони у оближње утврђење, те су, након тога, дашчане продавнице често пропадале у пламену. Гијом А.дам (1332) пише о Србији: „Ова држава има мало или скоро никаквих тврдих или утврђених места, него су у њој сами салашеви и села, без ровова и сасвим без зидова." Из ових података, маколико да су недовољни, ипак је јасно да у Србији тога времена није било правих градова. Тај тип насеља тек се развијао. Варошка насеља на југу Срби су несумњиво наследили од ранијих господара, Грка или Латина.

1 Јиречек, Историја Срба, Београд 1923, Књ. III.