Opštinske novine

београдске новине

Стр. 379

Друштвени односи су били патријархални. Куће су биле од дрвета или чатме. Архиепископ барски Гијом Адам пише „куће и дворови краља и остале властзле подигнути су од чатме или дрвета; нигде сеМ у приморским латинским градовима нисам онде видео двор или кућу саграђену од камена или опека." Јиречек међутим држи да је у овом правцу претерао француски прелат и наводи да је двор Немањин по казивању Никите Акомината био од дрвета и камена ограђен дивним плотом. Краљевски замак у Звечанима по Гиљфердин,гу био је саграђен од добрих опека на два боја. Прозори и врата су били у пола округли. У малим одајама су остаци фреско-слика. У приземљу је била велика дворница. Константин Филозоф, хвали лепоте Београда за време владе Деспота Стефана Лазаревића из прве четвртине XV века. Деспот Стефан је све чинио да га што боље уг краси, подигао је сј.ајне дворове и наваљивао те су се најбогатији људи из народа ту досељавали и куће подизали. На источној страни вароши подигао је митрополију, велику и сјајну цркву, окружену здањем за духовнике („опште житељство") и „всакими сади украшена различнаја садовија с многим достојанијем". Подигао је био још једну цркву негде у „Перивоју", а на „слаткој води" саградио је странопријемницу за болеснике и цркву у њој и „насади садовија всакааго избранааго плода." 1 Београд тога доба био је насеље у баштама и воћњацима. Поред јаког утврђења и пристаништа, дворац је био у граду, затим арсенали, касарне за војску, сместишта за војне бродове, градске топове. Београд је био и знатна трговачка варош и једна од најнапреднијих инајлепих вароши српских оног доба. Београд! је био и културни центар. У двору деспотовом била је дворска библиотека. А вероватно да је књига било и по имућнијнм и племићским кућама. Поред Београда, помињу се као рударске и трговачке вароши на подручју Србије: Смедерево, Рудник, Кучево, Ваљево, Голубац, Крушевац и Плана испод Јастрепца. Куће по варошима, зацело, нису биле боље од дворова и замака. Поменули смо већ да су у трговинама дућани били од дрвета, па вероватно да ни куће за становање нису зидане од тврђег материјала. Изгледа да су обично биле покривене сламом или даскама. Куће су вероватно биле једноделне с огњиштем на средини. Али у неким нашим старим варошима било је ипак и тврдо зиданих кућа на два или три боја. Облик и изглед кућа се најдуже одржава с навикама народним. У разним крајевима Србије и данас се може ценити порекло становништва према изгледу кућа. Досељеници гра1 Ч. Мијатовић, Деспот Ђурађ Бранковић 86.

де куће какве су имали у старом крају, по могућству, и од истог материтала. Србија је била вековима под туђом влашћу, која уопште није дозвољавала српском живљу неки напреднији начин живота. И тај прекид у нормалном културном развоју поред оног консервативног момента који је појачан туђинском владавином још више оправдава гледиште, да се куће наших старих из средњевековне Србије нису Много разликовале од брвнара с вајатима из првих деценија нове српске државе. С обзиром да се у средњевековној Србији вароши још нису потпуно развиле, да су у ствари биле нешто већа села, можемо с много вероватноће закључити, да су куће у старим варршима у Србији биле сличне нашим сеоским кућама из првих дана после ослобођења. Кућа с огњиштем на селу служила је за дневни боравак и скупљање породице, а спавало се у вајатима. Ово још више потврђују неки стари описи, које наводи Јиречек о сељачким кућама, које се нису ни у чему разликовале од тих кућа у XIX веку. Намештај је био врло скроман. Постељне ствари су се склањале и код старих Срба из јутра тако да тај обичај није примљен од Турака, како се обично држи, већ је постојао из раније и вероватно да су га Турци примили од нас. Хигијенски се не би имало шта пребацити овом обичају. Вероватно да се најчешће лежало на слами или сену на поду. Јиречек наводи да су тадашљи људи становали само зими и у време кишовитих дана у зградама, иначе су обично проводили напољу под ведрим небом не само дању већ се и ноћивало напољу, а на путовањима становало се под шаторима. Од намештаја постојали су столови за обедовање, трапезе или трпезе. За столовима се седело на столицама, а за седење су служиле клупе и троношци. Сто се застирао, простирком. Употребљивани су мали убруси за уста. Стоно посуђе било је обично од дрвета, али било је и сребрног и златног на племићским дворовима, а код сиромашних од коситера. Јело се дрвеним кашикама и виљушкама а употребљивани су и дрвени тањири и чиније. За пиће било је дрвених и стаклених судова (чаше, бокали, пехари). Познати су били и застори, завесе и простирке по племићским и имућнијим кућама, док су се по сеоским кућама простирала ћебад. Скупоцјене домаће ствари чуване су у сандуцима, а код сељака у торбама. Овај прост и природан начин живота у насељима, више сеоским него варошким, несумњиво да је повољно утицао и на здравствено стање. Сви записи се слажу у томе, да су Срби тога времена били лепо развијени, крупни, високи, снажни, плаве масти, здрави. Вароши су вероватно више страдале кад би наишла каква редња. Познато је да се лепра