Opštinske novine

Стр. 382

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

и удобних кућа на спрат ,с прозорима и испустима на улицу, с решеткама дрвеним, саграђеним на оријентални начин. Џамије, каравансераји, ханови и јавни амами били су честе грађевине у Београду. Амама је забележено четири. Београд је и поред уских, некалдрмнсаних улица и ниских кућица био пун башта с много дрвећа и зеленила. У најотменијим кућама налазиле су се чесме. Из описа који се односе на Београд из 16 и 17 века као и из других до сада објавбљених несумњиво се види, да се Београд и под турском владавином развијао и растао, чини се, упоредо са својим значајем по турску царевину и са растењем турске државне силе. Београд тога времена имао је јако развијену трговину и занатство. Минарета џамија су се дизала на све стране. Каравансераји су били чести, јер га је посећивало мнопо странаца. Кућз су биле у баштама, а било је и доста купатила. У то време свога цветања под турском владавином Београд је имао око 12.000 кућа са 50.000 душа. Влад. Карић 1 ) сматра да су Тургди подизали своје вароши по угледу на византиске, па и куће у њима. Од тврде грађе подизали су само каравансераје, џамије и још неке ј.авне грађевине. Куће за становање биле су од дрвета, чатме или плетера. Нас интересује много више изградња вароши из ових доба у хигијенском погледу. Свакако да и не претпостављамо нити тражимо савремене хигијенске установе нашег доба, него проучавамо те односе историјски. Објављено је доста слика и планова Београда из најстаријих времена и у колико се даје из тих објеката утврдити, примећује се да су улице београдске биле турског типа, кривудаве и уске, с главном једном или више улица, где су били смештени, обично груписани по врстама, занати и трговине. Ове улице су обично биле покривене шиндром или ћерамидом. Оне су биле шире од улица за становање, где је било великих и лепих кућа; по вароши је било доста дрвећа, а куће су обично биле у баштама и воћњацима. Вароши у Србији овога доба имале су све особине турских вароши. Али су несумњиво имале и неких одличних услова за хигијенски живот. Куће за становање ,истина, обично су биле мале, ниске, са прозорима, затвореним капцима или дрвеним мрежама, да се не може видети унутра, али су већином биле у вртовима и воћњацима са свих страна отворене сунцу и ' јз аздуху. Куће су подизане од слабог материјала, обично од бондрука или чатме, а било их јје и од дрвета, па и од плетара облепљеног блатом. Добра страна турских кућа за становање

1 Влад. Карић Србија.

је што су биле добро осветљене, јер су имале велике површине зидова под прозорима. Прозори су били облепљени хартијом пенџерлијом. Подови су обично били патосани даскама, али и у кућама, где је под био од нјабЈијјене земље, обично је соба била застрвена ћилимима, а код сиромашних асуром. Само богатији су имали куће зидане од опека или камена. Имало је кућа на спрат с доксатом на горњем боју на који се пело дрвеним степеницама из дворишта, одакле се улазило у одају. Дворишта су била ограђена високим зидом или плотом. Међу собом су била повезана капиџицима. Овим капиџицима се могла обићи цела мала не излазећи на улицу. Намештај је био врло оскудан. У сиромашнијим кућама био је, нешто уздигнут од земље за 30—40 см., дрвен под, покривен ћилимом или асуром. Та душема служила је преко дана за седење, а преко ноћ'и се простирала постеља за спавање. Постељне ствари су се преко дана спремале у долапе, сандуке или у један угао собе. Изгледа, да су то Турци примили од староседелаца. У бољим кућама постојали су за ове сврхе миндерлуци. Подови су били од земље или дасака, покривени асуром или ћилимом. Врло често куће су имале и купатило или бар простор за запирање и умивање. Али варошко јавно купатило је постојало свугде, где је било могућности да се изгради. Живот тадашњих становника био је поглавито у природи, на пољу. Кућа је служила само као ноћни заклон, а кад је ружно време и преко дана. Проводило се на чардацима, а ноћивало лети и на пољу или на доксатима. А у многим приликама су постојали за спавање и нарочити вајати, како то видимо код Срба и у селима и у варошима одмах после устанка. Турци су се нарочито старали о води за пиће. Не могу се посматрати турски водоводи с данашњег гледишта. Они су правили каптаже од цигала или камена, воду су одводили затвореним, каменим каналима или земљаним, грнчарским цевима, обично плитко постављеним. На водоводној мрежи постављене су чесме често зидане, обично у камену, а и сваки извор изграђивали су у чесму. Где није било могућности за чесме, копани су бунари. Осим главне чаршије која је ишла средином вароши и била доста широка и права, остале улице су биле криве, уске, неправилне, често ћорсокаци, с високим зиданим оградама око дворишта с кућама окренутим леђима улици, ако су биле на улици. Најчешће куће за становање биле су повучене у дворипгге. Улице турских вароши биле су калдрмисане. необраћеним каменом обично у средини уздигнуте, а са стране јалаци на које је наведена вода из реке или потока, да служи