Opštinske novine

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

Стр 381

Године 1687 пгтампана је у Аугсбургу књижица Јохана Кристофа Вагнера „Огледало хрвшћанских и турских градова и историје". 1 ) У првој кн>изи описују се најзнамепитије вароши и градови. Под насловом „Опесћ18сћ-\УеЈ55епћиг8" описује се Веоград. Писац се служ|но списом Едварда Браура. За Београд поред осталог пише: „Део вароши као и град лежи на узвишици. Испред града је велика множина кућа и врло пространа предграђа у којима живе разне надије као Турци, Грци, Јевреји, Мађари, Далматинци и други. Готово у целој Турској су предграђа већа од самих градова, па изгледа !иао да су приљубљени једно уз друго. Зидови града су немарношћу Турака и навременом врло порушени а овде онде тако трошни, да би се само од једног јединог топовсмог хитца потпуно распали кад би се на ших пуцало. На обали Саве налази се једна кула подигнута у води, која брани град с ове стране од непријатељског напада". После тога писац описује трговачке улице, трговс и безистен скоро истим речима као Браун, па вели: Куће су уосталом у вароши врло рђаве, а улице нечисте, осим немоливо трговачких кућа, које су лепо сазидане, од којих је једну описао Едвард Браун, учени Енглез, са водоскоком у њој и лепим купатилом у једвој соби. Док Браун (1669) каже за Смедерево да је „сада сасвим незнатно место", Езлија Челебија који ое неколико година раније бавио у Смедереву (1661), хвали га као врло велику варош са 3000 кућа покривених шиндром и ћерамидом. Зиданих кућа је врло мало, јер је земљиште подводно. Само у граду вели да има 1000 кућа али без вртова. У вароши је било око 300 дућана, нема безистена, али има свакојаке скупоцене робе. Свака кућа има хамам с фуруном, а има и веома велики јавни хамам у тврђави, Кизларагин. Улице су гредама патосаве. Виноградима и вртовима краја нема. Нарочито хвали см)едеревско гвожђе и беле трешње. Имало је 10 основних школа и три текије. 2 ) Др. Д. Ј. Поповић 3 ) је утврдио да је Смедерево 1565 имало 159 домова и било знатно трговачко и занатлијско место и седиште оанџаката „Забележен је порез од 25 радњи, вероватно старијих, јер је посебно забележен порез од 18, за које је изрично забележено да су нове. У Смедереву ое налазио Алипашин манастир, вакуф Мухамеда Иса-пашиног сина и вакуф Бали-бега, сина Иса-пашиног. Али-пашин манастир издржавао се из прихода од села Градишта и од прихода од 12 локала за радње. Мухамедов вакуф издржавао се од прихода од четири села у београдској нахији, од закупа каравансераја и прихода од локала за радњу. Од ових прихода плаћани су наставници и ученици на медреси. Вакуф Бали-бега издржавао се приходима од четири оела моја су се налазила у лучичкој нахнји. У Смедереву се налазио и Ахмет-Челебијин манастир који изгледа, као да није имао своје вакуфе, који би, да их је имао, били у1 Јоћап Сћпз(орћ \\га§пег, СћгјбЈНсћег-ипс! ТигкЈзсћег б4аеа4-ипс1 Ое5сћНсћ(5-5р1е§е1. Аи§бћиг§ ћеј Јакоћ Коррша§ 1687. 2 Љубомир Петровић, Град Смедерево, Панчево 1922. 3 Шумадија, уредио Драг. П. Ђорђевић, Суботица 1932 Др. Д. Ј. Поповић, Белешке о Србији у XVI веку, стр. 29.

нети у списак вакуфских имања". У Смедереву се налазила у то доба и фабрика оружја, топова. Изгледа да је и барут изграђиаан у Смедереву. Јеремија Д. Митровић у својој брижљиво рађеној расправи о Крагујевцу 1 ) пема подацима из старијих докумената вели да је Крагујевац после кратке аустријске владавине од 1689 био порушен и опустошен, али су га Турци одмах после изласка Аустријанаца населили и обновили, тако да је варош лепо напредовала током 17 века. И Крагујевац је имао изглед турских вароши са издвојеном чаршијом где су били сконцетрисани трговина и радиност. Чаршија је почињала изнад „Крста" па се спуштала на ниже поред Лепенице и преко ње. Од чаршије десно и лево биле су уске, кривудаве улице с кућама у вртовима и воћњацима, у двориштима ограђеним високим зидовима или плотовима. Куће су већином биле од слабог материј.ала, ниске, без прозора, покривене шиндром или кровином. Само боље куће су биле зидане од бољег материјала с кровом од ћерамиде. Водом се снабдевало из неколико лепих чесама. Улице су биле прљаве, рђаво калдрмисане с отвореним одводним јалацима, којима се износила нечистоћа и прљавштина из дворишта. Еелија Челебија узвикује за Београд: „Колико је различитог дрвећа у Београду знаће једини и вечни Бог". Он описује Београд као велики град од близу 100.000 становника са 17.000 кућа и 38 махала, Куће су простране са по 5—6 одаја. Београд јз имао 7 јавних амама и 7000 ло' кућама. Порзд тога варош је била пуна лепих трговина и других јавних установа тога доба, џамија, цркава, школа. И већ сама ова чињеница допушта нам, да претпостављамо, да су ове старе вароши наше и у то доба испуњавале основне потребе хигијенског урзђења. Вегетација је несумњиво најмоћнији чинилац за прочишћавање ваздуха и за спречавање да се развија прашина. Колико се мора зажалити за тим зеленилом, кад се данас прелази топлог летњег дана кроз прашњаве и спарне улице Иожаревца, Шапца, Крагујевца, па и других много мањих наших вароши. О турском Београду пре освајања аустријског 1717 пише Душан Ј. Поповић 5 ) да је имао потпуно оријентални тип. Улице су биле криве и не много широке, каткад само с }едном страном и затворене, ћор-сокаци. Улице су биле некалдрмисане, а оне најугледније и најпрометније — истина ретко — засвођене даскама. Куће су биле ниске дрвене и плетаре, олепљене блатом са једном или две просторије. Куће су обично биле увучене унутра и и ограђене високим зидом. Имало је и лепих

4 Јеремија Д. Митровић, Крагујевац до 1839 год. Београд 1833. 5 Београд пре 200 година, 1935.