Opštinske novine

2

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

Стр. 421

оћштинског одбора, јер су те клаузуле појединачно аначиле, по своме финансијском ефекту, милијонске ангажмане општине, те су према томе респективне одлуке биле у искључивој законској надлежности одбора, а никако претседника или општинског суда. Уз то, и по своме општем значају за Београд и Београђане, тај је уговор имао бити у свима својим одредбама појединачно претресен и усвојен у општинском одбору, још 1 и због тога, што је он сам 1 собом претстављао једно од најкрупнијих питања, које дубоко засеца у животне интересе грађана и њихове општине. Но, ради употпуњења овог излагања и да би се сагледали и проценили сви моменти, од којих зависи правоваљаност тога уговзра потребно је и овом приликом рећи да су по среди извесне кривичне радње, на којима је тај уговор заснован. На име: оригинални записник фамозне седнице општинског одбора од 19 јуна 1929 године пребрисаван је, радиран је и накнадно дописиван чак и у тексту одлуке одбора ; тако да је измењен смисао повобитне одлуке. И не само измењен смисао, него, што је у овој ствари најважније, дописано је овлашћење о склОпању уговора за нову централу, које раније није постојало, нити је пред Општински одбор било изнето. Да би се у овоме вртлогу незаконитих радњи тадашњег општинског Суда, то све јасно дало утврдити, треба видети првобитну одборску одлуку, која је дословце била написана у предлогу Суда и која је потом као одборска одлука била послата на одобрење Министарству унутрашњих дела. Та одлука гласила је текстуелно: „На предлог Суда, одбор је решио: 1) да се прими предлог Суда А.Бр. 13357 о уступању електричне централе фирми Сосијете де Банк Свис, који је Ериложен овом записнику." Међутим је тај првобитни записник повучен сутра дан из Министарства унутрашњих дела и у њему је, како се то необоривим доказима — фотографијама и радирањима у оригиналној књизи записника, да утврдити, — избрисана последња горе цитирана и курзивом означена реченица, а на место њено накнадно је дописано: и да се овласти Суд да може одмах ради извршења ове одлуке склопити уговор са том фирмом." Ето, то је најважнија чињеница у целом овом питању... То је тај фалсификат о коме цео Београд говори... На тој новој, фалсифицираној одлуци заснован је тај уговор!... О томе постоје

јасни докази, фотографије и корпус деликти у оригиналној књизи записника!... О томе свему одавно се зна. Зна се још од отпуштања из службе тадашњег деловође општинског одбора, пок. др. Саве Мојића, који је отпуштен одмах после те седнице због тога што је, као частан човек, одбио да потпише у књизи фалсификовани записник. Међутим, по тадашњем закону о општинама за пуноважност одборских одлука, поред претседника имао је да премапотпише записник и деловођа. Али је зато поред оригиналног потписа претседниковог нечијом, туђом руком написано, па прецртано истим потезом пера, деловођино само име, без презимена!... После неколико месеци, пред саму своју смрт, пок. др. Сава Мојић је то све обелоданио и дао да се фотографише првобитни записник, који су потписалии претседник и он, а који је после тога повучен на неки начин из Мин. ун. дела, измењен и фалсифициран у вези са радирањима и преиначењима у оригиналној књизи записника, коју је он одбио, услед тога, да потпише. И тако је тај фалсифицирани записник, кривицом тадашњих одговорних фактора у општини, одобрен од надзорне власти, а деловођа је свој савестан и частан поступак платио службом!... Али, мимо свега тога — деловођин потпис је фалсификован у записнику, који је послат надзорној власти на одобрење и неистинито објављен и оштампан у истом записнику, који је публикован у званичним „Општинским новинама", од 15 јула 1929 год. на страни 25, Као што се види из овог излагања, о свима тим важним чињеницама одавно се зна. Ми смо их толико пута, примајући сву личну одговорност, износили и у седницама општинског одбора и преко јавности. И, ма да те чињенице шрају пресудну улоГу у питању п!р\авоваљаности уговора, — ипак, општина није никад ни покушала да преко надлежног суда затражи заштиту својих интереса. Тако је се уместо законске акције у томе правцу, како би се тешко стање Општине лечило у своме узроку, отишло на терен прнвремених аранжмана, који су, говорећи потпуно објективно и реално, само палијативне мере или инјекције камфора тешком болеснику. Јер, ти су аранжмани били временски ограничени- они су закључивани периодично — како се која општинска управа смењивала, не мењајући при томе ни у једноме слову уговор, и то уговор, о коме су сви објективни стручни људи казали и доказали, нарочито од кад је у примени, да је претежак и неподношљив за грађане, а који је, мимо свега тога, остао да и даље виси као Дамаклов мач над главом Београдске општине!... ће се).