Opštinske novine

Већничка трибина

Павле Кара^Радовановић, но&инар и градски бећник ПајаКтуелнији проблеми ћомуналне изградње Београда

Мудра, енергична и добро промишљена комунална пропаганда условљава успех идеје за чије се остварење врши пропаганда. Пропаганда ваља да објективно износи чињенице, које су ометале и које ометају успешно деловање на стварању добрих и корисних дела од општега интереса. Г. Павле Кара-Радовановић, Износећи ОНО ШТО новинар, већник града Бео- у прошлости није г Р а Д а било добро и у чему се грешило, савесна и објективна пропаганда ваља што видније и схватљивије истицати: шта сад и у будуће треба радити, те да се раније учињене грешке исправљају и да ствари у будуће иду онако како општи интереси изискују, како се доцнији нараштаји не би могли пожалити на рад својих предака, као што се ми, оправдано, жалимо на рад наших предходника. * 1934 г. написао сам брошуру: Крупни проблеми Београда*, у којој сам само додирнуо више важних и крупних питања, која чекају на решење и чије правилно и корисно решење изискују општи и свестрани интереси Београда као престоног града наше велике Југославије. Сам факат да је овој мојој брошури написао предговор наш познати и уважени стручњак за послове изградње и подизање Београда у свим правцима његових и многобројних и разноврсних потреба, инж. г. Јован Обрадовић, виши саветник Министарства грађевина, мислим да је довољан доказ,

* Ова брошура изашла је у издању библиотеке Одељка за вдтампу и културна питања О. Г. Београда.

да сам, у брошури поменута питања, врло добро и пажљиво додирнуо. Сем, за мене ласкаве оцене поменуте моје брошуре од стране тако ауторитативног стручњака г. Обрадовића, са особитим задовољством истичем, да се о њој похвално изразио и сам творац Генералног плана Београда инж. г. Коваљевски. Ове две тако важне оцене моје брошуре од најистакнутијих стручњака мене храбре и ако техничког нестручњака, већ дугогодишњега политичко-комуналног радника, да се на овоме најнадлежнијем месту, органу БеограДа, детаљније осврнем на најпрешнија и најпотребнија питања, која ваља што пре решити у духу великих потреба не само садашњице но још и више будућности нашега Београда. Морам одмах нагласити, да ми данас не би имали потребе да се бавимо овим питањима, да су, којом срећом, наши предходници у општинским управама га последњих шесдесет година имали шири хоризонт у комуналној политици и да су били способни да гледају у даљу будућност Београда. Да су, дакле, наши давнашњи претходници у општинским управама од половине прошлога века па до данашњих дана, схватили своју дужност онако како су изискивали општи и свестрани интереси Београда и Београђана и да су исту строго марљиво извршивали, Београд би данас био много стотина процената ближи остварењу свију својих уређајних жеља и урбанистичких потреба. Но што давнашње општинске управе нису схватиле, својом претежном већином, своју дужност према Београду, с погледом на његову будућност није се толико чудити нити је толико жалити, јер је наш Београд од вајг када био изложен непријатељским ударима час са Истока час са Запада, те се није ни могло Бог зна шта и колико урадити за његов општи и свестрани напредак. Али се зато и у толико више ваља чудити и још више жалити, што та несхватања великих интереса Краљевске престонице трају стално. код свију општинских управа, чак и до данашњих дана,