Opštinske novine

Социјална хроника:

Свечана академија београдске Аиге против туберкулозе

Као и ранијих година, тако је и ове године београдска Лига против туберкулозе у оквиру дана против туберкулозе одржала у Београду своју Свечану академију на дан 27 маја ове године у великој сали Основне школе Краљ-а Александра I. У присуству изасланика Њ. В. Краља, изасланика г. Министра војске и морнарице, Црвеног Крста, Београдске општине, претставника Савеза градова Краљевине Југославије и многих социјалних, хуманих и здравствених друштава, академију је отворио претседник Лиге г. др. Рувидић Жарко, санитетски генерал. У своме говору г. генерал Рувидић је изнео да се овакве академије одржавају ради тога да би се најшира јавност упознала са штетним последицама које нам туберкулоза наноси, па је потом прочитао посланицу, коју је Њ. В. Краљица Марија благоизволела упутити Југословенској Лиги против туберкулозе: Југословенској Лиги против туберкулозе Туберкулоза претставља једну од највећих Лтасности по здравље нашег народа јер она прети да се из градова и већих насељених места још више рашири по еелима и мањим местима. Уопеха у борби против овог великог народног зла може бити само, ако заједнички и сложно раде: државни и самоуправни органи и установе са удружењима и Лигама, као носиоцима приватне иницијативе. Зато наша акција у борби против туберкуЛозе треба да буде општа, заједничка целог народа, свег свесног грађанства. Ја поздрављам Југословенску Лигу против туберкулозе, — ценећи њене напоре и њен рад у сузбијању туберкулозе у народу.

Пошто је завршио свој одлични говор, претседник г. др. Рувидић дао је реч г. др. Миодрагу Врачевићу, директору државног Антитуберкулозног диспансера, који се у своме обимном предавању задржао прво на стручном опису првих знакова туберкулозног обољења, као и целокупног развоја плућне туберкулозе, па је потом изнео рђаве хигијенске прилике под којима живи велики број сиромашних туберкулозних боле-

сника у Београду указујући зналачки на потребу што јаче координиране сарадње у раду Лиге против туберкулозе. Г. др. Милош Петровић, шеф дечјег одељења Опште држване болнице, говорио је о проблему туберкулозе код деце. Г. др. Петровић је изнео неколико врло убедљивих података о распрострашености туберкулозе код београдске школске деце, изнео је успешан рад школских кухиња, које издржава Црвени Крст, али је истовремено документовано указао и на један велики недостатак у досадашњим мерама против туберкулозе код деце, наиме осус-тво нарочитих болница за дечју туберкулозу. Г, др. Боривоје М. Ђорђевић, шеф Антитуберкулозног диспансера Општине града Београда у своме предавању изнео је значај и улогу превентивних мера за сузбијаНЈ .е туберкулозе. Убедљивим статистичким подацима г. др. Ђорђевић је довазао да су добро организоване превентивне мере у многим државама Европе успеле да знатно смање смртност од туберкулозе за последњих 20 година, док код нас, услед недовољно живог антитуберкулозног покрета још увек сваких часа умире по један становник само од туберкулозе. У предавању г. др, Ђорђевића нарочито су били интересантни подаци о туберкулози по градовима и код градских радника. О томе предавач г. Ђорђевић вели: ■— Превентивне мере односе се на оне многобројне социјалне узроке туберкулозе, широко изукрштане и испреплетане, који у главном и издвајају сузбијаше туберкулозе из оквира чисто медицинскохигијенске делатности која је за већину осталих заразних болести била махом довољна. Познато је да социјални састав нашег градског становништва чине претежно професионалне групе раднива свих врста, ситне занатлије, нижи државни и самоуправни чиновници или приватни намештеницји, а да је број становништва који припадају групи имућнијих друштвених класа много мањи. Према статистичким подацима научног Комуналног бироа Савеза југословенских градова, чијим је проучавањем уз нашу фтизиолошку еарадњу руководио г. Слободан Видаковић, наш познати ооцијални писац, излази да туберкулоза код наших градских радника односи просечно 44°/о од укупног морталитета од туберкулозе. Пошто је изнео детаљне статистичке податке, г. др. Ђорђевић подвлачи: ,,Према поменутој анвети Савеза градова из 1934 и 1935 гздине видимо и на помору децу од туберкулозе колико ое ти социјални узроци уплићу у развој туберкулозе као народне болести и колико су много-