Opštinske novine

Наша анкета:

Слободан Ж. Видаковвћ, шеф Одељка за штампу, туризам и ћултурну пропаганду Г. п. г. Београда

Предлози за измену и допуну ЗаКона о градсКим општинама*) (Наставак)

„Савез Градова Краљевине Југославпје, као врховни комунални форум, на свима својим Конгресима, анарочито на овогодшињем, истакао је потребу да се Закон о градским општинама измени и допунама саобрази животним потребама Градских општина, духу времена и високим циљевима (националним, економским, социјалним и културним) јуГословенских Градова. Краљевска влада преко своГ ресорног министра Унутрашњих послова Господина др. Антуна Корошца прихватила је у начелу молбе југословенских градова и одлучила узети у расматрање измене и допуне Закона о градским општинама. Краљевска влада је приликом буџетске дебате обавестила Народну скупштину и Сенат о припреманом пројекту за измену овоГ закона, нарочито његовог политичкоизборноГ дела. Ту намеру Краљевске владе поздравили су јуГословенски Градови Како је ово питање и сувише важно за све наше Градове и њихов даљи просперитет, то је Уређивачки одбор „БеоГрадских општинских новина" отворио кроз часопис престонице свестрану анкету, односно дискусију по овом предмету. Ова анкета отпочела је у претпрошлој свесци часописа чланком Гл. уредника часописа Г. Слободана Видаковића, који се чланак завршава у овом броју. Уређивачки одбор с разлоГом очекјјје, да ће се већници БеоГрада и друГих јуГословенских Градова, и наши политичари, и правници, и уоиште сви наши јавни и комунални радници озбиљно позабавити овим питањима. Уређивачки одбор ће радо уступити ступце „БеоГрадских општинских новина", стручноГчасописа Престонице, сваком добронамерном мишљењу по овом проблему, који засеца у све интересе градских општина и наше државе!" Уређивачки одбор, Секција градског већа за "штампу и културну пропаганду гр. Београда.

III VII глава Закона о градским општинама посвећена је градским финансијама (од § 113—§ 129). И ова глава својим штурим одредбама спада међу најслабије. При том, и она је основне принципе градске самоуправе пренебегла и реакционарношћу својих одредаба омогућила њихово изигравање у пракси. О неопходној финансијској самоуправи градова садањи Закон не говори готово ништа одређено. Уопште, законске одредбе о комуналним финансијама врло су слабо и површно израђене. На пример, у § 116 законодавац набрајање фшнансиских извора завршава једном генералном одредбом: „и друГи приходи". Како је тиме престао да таксативно и нормативно набраја и дефинише изворе прихода и њихов карактер, излази да он у начелу допушта и све друге приходе, које градска управа нормира за такве и њих Министарство финансија одобри! Међутим, у пракси је сасвим друкчије. Цензорске црвене писаљке у рукама органа надзорне власти бришу све што им се учини незгодно. Један се приход брише зато „што б^ он сувише преоптеретио финансиску снагу чланова општине и тиме сметао прикупљању државних фискалних прихода"; други се брише јер захтева „велике издатке и специјалан апарат за прикупљање", а трећи јер је „његово увођење један опасанексперименат у нашем финансиском систему" итд. Разуме се, да на овај начин од финансиске самоуправе остаје само —сенка! Финансиска самоуправа, која код напредних градова одлази до граница пуне финансиске аутономије, захтева као сопсИИо 81пе циа поп да се надзорна власт пгго мање меша у финансиске послове градова. Где год ти финансиски послови градова нису у сукобу са интересима државе (који се морају стриктно побројати у законе) — они припадају у суверену компетенцију

*) Види први и други део ове расправе (са предлозима за измену и допуну од § 1 до § 113 Зак. о градским општинама) у часопису Београда „Б. О. Н." свескама 4 и 5, за месеце април и мај 1936 год.