Opštinske novine

3

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

Стр. 429

градова! Министарство финансија и бановине не само да не треба да спутавају финансиски полет градова него су, на против, дужни да га потпомажу и да ех о!ЈИо испитују, да ли су градске управе предвиделе у предлозима буџета све оне кредите који су апсолутно нужни за културан, социјалан и комуналан препород градова. Одавно смо ми указивали како на потребу најдетаљнијег нормирања самоуправних финансија наших градова, тако и на све недостатке у финансиском делу Закона о градским општинама. Критикујући пре пет и више година првобитни званични пројекат Закона о градским општинама — који је био кудикамо бољи него доцнији изгласани закон — ми смо у нашој студији „За неопходно доношење Закона о градским општинама" подвукли: ,,Пре свега пада нам у очи оно што смо приметили и код многих других законских пројеката — да је у пројекту закона о градским општинама финансиски део најслабије обрађен. Самоуправне су финансије основа сваког самоуправног радд. Без њих се не да извести ни ј.едно лепо и паметно комунално-социјално дело, ни једна културна установа! Сви комунални и социални програми, планови и пројекти, ма како они били фантастично лепи и прогресивни, остаће само као архивска раскош ако се тешко и сложено питање самоуправних финансија не расправи онако како то траже модерни захтеви комуналне. науке, и градским самоуправама не пруже услови не само за обичан, вегетативан живот, него и за пун замах и пун полет у смислу њихових социјално-комуналних атрибуција". Износећи благовремено све те начелне примедбе, ми смо још 1930 и 1931 год. чинили и конкретне предлоге за савремено нормирањекомуналних финансија кроз закон о градским општинама, али све је то остало мртво слово на хартији пред равнодушношћу оних који су доцније, у законодавном одбору Народне скупштине израђивали дефинитивну основу закона о градским општинама. Исто тако, ми већ годинама (још од 1930 г.) пледирамо за доношење неопходног закона о самоуправним финансијама, којим би биле најпрецизније нормиране и градске финансије. И у књизи ,, Комуналне финансије наишх Градова' (1935 г.) ми смо подвукли, „уместо да су нормимирани савремени принципи социјално правичних извора комуналних приходаи рационална подела градских расхода, — кроз Закон о градским општинама се оживотворило једно јако наглашено и бирократизирано фиеансиско туторство надзорне власти над комуналним финансијама градских општина. Међутим, тежње г радова за финансиском аутономијом напредне С У, либералне и социјално-праведне; оне с е огледају у неокрњеном праву градова да с ами изналазе своје финансиске изворе, да се

сами старају о својој комуналној заједници, да у несметаном финансиском полету своје муниципије не буду ометани ни игноранцијом једних, ни бирократизмом других! Још тачније речено, они тоаже преко свога земаљског Савеза градова — Закон о комуналним финансијама, који ће учинити једнообразним не само финансиску акцију општине, него и финансиски надзор државе!*) У својој књизи о комуналним финансијама**), ми смо конкретно предложили нове из^ воре социјално правичнијих комуналних прихода, те не желимо сада да то понављамо. Зато ћемо се овде задржати само на финансиским одредбама које егзистирају у важећем Закону о градским општинама. Ако се не би тако брзо донео посебан закон о комуналним финансијама — што је безусловно потребно као и доношење заоебног закона о Београду као престоници — онда је неопходно потребно у измењени Закон о градским општинама унети читав ни1з законских одредаба, које би колико толико извршиле социјално-правичније преуређење самоуправних финансија наших градова. Врсте прихода градских општина треба прецизно разграничити од државних извора прихода и третирати их увек посебно, Приходе градских општина не треба у з,акону таксативно помињати, него их све оставити у суверену надлежност градских општина. Само је потребно, поред разграничења, т.ј. начелне поделе врсти прихода између државе и градских општина, учинити још једно законско ограничење: наиме, да сви приходи морају бити социјално што правичнији, са потпуном поштедом основног минимума за живот и по својој природи такви да не коче социјалну и привредну активност општинске заједнице. То је неопходна начелна ограда. Ма колико да се допуни овај VII одељак Закона о градским општинама, ипак он у једном општем Закону, као што је Закон о градовима, не може нормирати све неопходне детаље из финансиског пословања наших градова и пружити обимне одредбе, на пр. о градском буџету; о изворима прихода и расподели расхода; о комуналним зајмовима и дуговима; о унутрашњој финансиској м.анипулацији градских општина; о основној градској имовини; о градским привредним предузећима; о фи1нансиском надзору градског већа и државе итд. итд. Још у предратној малој Србији, када је финансиско пословање општина било мно-

* Још на своме пљенуму, одржаном 1930 год. у Београду, Савез градова истакао је једнодушно потребу специјалног закона о самоуправним финансијама. Тај захтев, увек детаљво образложен, истицали су сви конгреси Савеза југословенских градова, па и последњи, одржан 9-ХП-1935 г. на Сушаку.

** Види нашу књигу „Комуналне финансије наших градова", издање Библиотеке градског поглаварства Г. Б. св. 27. 1935 год,