Opštinske novine

Стр. 432

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

измењен одобрити, о томе у закону нема прописа, услед чега би овако њено право зависило од тога, да ли је надлежношћу за одобравање предложеног буџета обухваћено и овлашћење за његово мењање. „Код расправљања овога питања ваља пре свега истаћи, да доношење општинског буџета спада у послове општинске власти, а да право државне власти за одобравање буџета произлази из општег права надзора држазне власти над радом општине. Рад, пак, општине као самоуправног тела обухвата оне послове који су јој законом стављени у надлежност, и они чине самоуправни делокруг општине. Ти су послови препуштени општини пре свега зато што су, ма да јавног карактера, ипак чисто локалног значаја, услед чега је за њихово обављање потребно познавање локалних прилика, потреба и односа, а са свим тим најбоље могу бити упознати, па им и најцелисходније решење дати, баш они који су им најближи и који су у њиховом добром решењу непосредно заинтересовани. Други разлог за препуштање ових послова лежи у чињеници што су они од сувише локалног значаја да би за државу претстављали такав интерес да их она преузме у своју надлежност. Али да би се обављање ових послова задржало у кругу општег интереса, о коме се стара државна власт, предвиђа се државни надзор над радом самоуправа. Како је, пак, општи интерес претстављен у закону, а надзор предвиђен у циљу заштите општег интереса, последица је тога да надзор подразумева контролу законитости над радњама самоуправног тела. Што се тиче контроле целисходности појединих радњи општине, њу државни надзор не подразумева због тога што су послови из самоуправног делокруга, препуштени општини баш из разлога целисходности, као што је већ истакнуто... Затим из чињенице што се државни надзор врши над пословима који су препуштени општини, закључује се да државна власт не може у следству надзора мењати одлуке општинске власти или доносити место ње своје одлуке, јер би то значило решавање о пословима туђе надлежности. Због тога, она ове одлуке може само задржати од извршења. Према овоме, државни надзор над радом самоуправе састо.и се, у начелу, у контролисању само законитости, а не и целисходности акта самоуправне власти; а затим у могућности задржавања од извршења незаконитих аката, а не у њиховој измени или замењивању..." „Према напред изложеноме, право државне власти за одобравање буџета произлази из општег права надзора, а ово не садржи ни контролу целисходности, нити могућност мењања општинског акта. Међутим, смањујући или бришући поједине ставке буџета, државна би власт неизбежно улазила у испитивање целисходности послова за које су односни издаци пред-

виђени. Самим тим она би прекорачила овлашћење које јој произлази из начела нацзора, а за такву радњу не би имала ослонца ни уј посебним одредбама о одобравању буџета. Затим, ово смањивање или брисање било би мењање предложеног буџета, а надзор не садржи право мењања општинског акта, па дакле ни буџета, а овлашћење за то није дато ни у специјалним одредбама. На концу, пошто би ово било преправљање буџета, то би значило састављање његово у извесној мери, а то законом није дато државној власти, већ је остављено општини као један од њених основних послова. А кад би оваква радња власти била ггротивна општем начелу надзора, а затим кар, би власт тиме изишла из круга своје надлежности и присвојила туђу, онда значи да она по закону не може вршити такву радњу." После врло обимног образложења, то правично и објективно решење Опште седнице Државног савета гласи: ,,Министар финансија, односно бан може предложени буџет одобрити или не одобрити са примедбама, али не може по\едине позиције и парти]е смањивати или повећавати и тако измењен буџет одобравати." Југословенски градови, и ми са њима, као њихов пословни претставник у Београду, задовољни смо овим тумачењем нашег врховног административног суда. Када би се при истом остало, ми не би смо ни тражили жељену допуну § 118 З.ог.о. Али државни финансиски закон за 1936/37 г. који је ступио на снагу 1-1У-1936 г., дакле два месеца после горње одлуке Опште седнице Државног савета, у своме § 108 вели: „Овлашћује се Министар финансија, да по одобрењу Министарског савета, Уредбом са законском снагом, регулише у којим случајевима и Границама може власт, која одобрава буџет општина и градских општина, предложене приходе и расходе повећавати, смањивати или брисати". Значи да Министарство финансија, остајући конзеквентно у своме захтеву, да у овим данима економске кризе контролише и целисходност градских и општинских буџета, макар тиме сужавало и саму градску самоуправу, припрема себи ново, уредбодавно право кресања и брисања позиција у градским буџетима а самим тим кресања и основних принциЦа праве самоуправе! Ми знамо да је Министарство финансија у овом свом упорном ставу руковођено само добронамерном жељом, да се спречи градским општинама ма и најмање скретање из „колосека штедње" и реалних буџетских предрачуна, али ипак принципијелно ми не би ни. у ком случају могли да се помиримо са овим туторством и старатељством! државних надзорних власти над градским општинама. Зато, да би се једном за свагда избегло нормирање тог финансиског туторства кроз раз-