Opštinske novine

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

Стр. 453

У то доба сељак са села и грађанин београдски сматрали су: да понизују своје људско достојанство, ако би доносили млеко у Београд и лично га продавали. То чак нису допуштали ни својој женској чељади. Услед тога је исхрана Београда млеком у то доба било занимање само овихдошљака из Јужне Србије. Млеко добивено од сопствене стоке сељанке су сириле. Претек сира ван кућних потреб|а доносиле су у БеограД и продавале га. Па и то је ишло са повећом дозом устезања и срамежљивости. Данас се са захвалношћу мора признати: да је млеко које су Старосрбијанци догонили у Београд било потпуно чисто и природНо. Превозећи га споља у Београд они нису уласком у Београд знали ни за какве прегледе, трошарине и задржавања. Лекари су њихово млеко прегледали само кад је дава,но болницама или када се добављало путем лицитација, па да би се испуниле законске форме. Тек на неку годину пред Балкански рат почео се бавити продајом млека у Београду и по неки сељак из најближе београдске околине. То су махом били сељаци из села: Жарково, Ресник и Бањица. У својим селима, само због тога, они су тада сматрани за нешто ниже испод нормалних људи, домаћина и правога сељака. Ови су прве продаје млека препуштали женскадији. А ове своје, млеко нису доносиле у Београд као Старосрбијанни на двоколицама, чезама, већ у кантама на обрамицама. Тако су и Србију и Београд захватили ратови. После ратова п,рилике су се по овом питању из основа измениле. 2. Одакле добија Београд данас млеко? Београд данас осим великог броја штала са кравама у самој вароши и на својој периферији добија млеко и из србијанских села ко|а су му у непосредној околини. Тај се к,руг граничи селима: Остружница, Железник, Жарково, Кнежевац, Ресник, Пиносава, Бели Поток, Кумодраж, Калуђерица, Винча. Сем поменутих села у овом кругу има још четири пет села. Београд затим добија млеко и из банатских села: Овча, Борча и делом из Панчева. Што се тиче Бачке, колико нам је познато, она је после србијанских села највише ангажована довозом млека у Београд. Довлачи га чак из сомборске околине, на пр. Стари Сивац. А то је даљина од преко 150 км. Колико је места у Бачкој заинтересовано овим послом непознато нам је. Знамо толико, да овај довоз млеКга из Бачке V Београд врше само села. У колико се тиче Срема и Срем довози прилично млека у Београд; тим се баве искључиво села крај пруге Београд—Нови Сад. Од вароши у Срему изузетак чини Земун као предграђе Београда. Земун је, односно Франсгал,

дакле и једина варош после Београда, која снабдева Београд млеком. Панчево ваља сматрати само као збирно место за млека из околних села.*) Ове су штале озидане махом циглом. Због малог броја малих прозора готово су редовно слабо осветљене те се у њима тешко види ако се врата не отворе. Врло често цела штала има само једно прозорче од 0,17 до 0,20 м. кв .површине. Пространост им је на број грла редовно мала, врло скучена. Ваљда само V неколико од прегледаних штала наишло се на ширину простора за једно грло од 1,50 м. Стога сва грла у оваквим шталама више стоје него ли леже, или приликом једновременог лежања једно другом сметају. Спратна висина је код свих штала безузрочно редовно већа него што је то потоебно. Мало је где пода од калдрме или дасака; у већини је набијена иловача. Ђубришта су ретко где удаљена ба^р за десетак метара од шгала; готово као правило важи да су уза сам шталски зид најнижег земљиног пада. Ђубре се из штала избацује кроз четвртаста враташца кооз која једва поође вила с већом количином ђубрета. Код многих је кроза зид остављена специјална рупа у вези с подом кроз коју би прошла песница. Ова служи за одвод осоке даље израђеним риголом до јаме, која је такође на два-три метра далеко од шталског зида.

Ђубре испред шгаде Ова је штала газдинство Радосава Живадиновића земљорадника из Кумодража Статистика не би могла да каже код коликог је броја крава у овим шталама простирка од сламе или огризина. Тај је број приличан и прелази 30%. Често се наиђе и на штале где су ове краве примерно истимарене и очеткане, тако да се код сваке јасно распозна свака длачица. За други, много већи број то се не може рећи; краве су им по бутинама и трбуху залужене и та се сасушена балега ме-

* Млеко намењено Београду данас улази у Београд железнииом, лађама, моторним чамцима, коњским колима и чезама. А доноси се још и ручно (1 канта) и на обрамицама (када су 2 канте). б