Opštinske novine

Стр. 454

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

сецима не скида са музних грла. Скоро безизузетно код ових крава нису почесто ни вимена чиста и опрана. Са музним стадом, овцама, слика је још грознија. Колики је уопште број газдинстава, домазлука, са којих се данас прикупља слатко млеко за Београд то нам је у озој прилици апсолутно непознато. Поуздано се, пак, може тврдити да тај број из дана у дан стално пораста. И то како у београдском атару тако и ван љега. Затим се и друго нешто може сигурно г-ећи. Бројно, ове стаје држе најмање по две краве музаре, а у највише случајева по 4. Три штале прелазе број 12, а све остале не прелазе број крава 8.

Штала у Београду Ова се штала налази у улици Димитрија Туцовића бр26 у Београду. Својина је Софронија Јовановића. Својим изгледом је тужна копија предратних „краварника". Ово је за данас можда најстарија шталн с кравама у Београду. Осим млекара Београђана који у Београду живе и имају сопствене штале у самој престоници, те тим не ударају на београдске трошаринске станице, о^тали доносиоци млека с.поља, улазе данас на 14 тачака у престоницу, односно на 14 трошаринских станица. Овде им се млеко у погледу доброте често контролише. Међутим, редовно им се на млеко наплаћује трошарина по 0,10 динара од литра. Прво право стекао је Београд 1929 године када је ступио на снагу закон о контроли животних намирница, а привилегију наплаћивања трошарине добио је после ратова као престоница. Још нешто. Поменусмо да приликом уноса млека у Београд на трошаринским станицама општински органи врше контролу и преглед овог. Исти преглед треба да је више у здравственом смислу него ли да се утврди количина. Морамо одмах напоменути да се те њихове радње састоје једино на спуштању лактомера у млеко. На тај се начин дознаје има ли млеко воде и то махом бунарске, коју ће иначе продуцент у граду после лако долити. Очигледно такав је преглед сумњив, јер и различите

воде не одају своју присутност млеку на пр. кишница и већина изворских вода које немају нитрата. Такву контролу они већим делом врше и у самом граду кад „пецају" млекаре. Општински органи нису у овој прилици у стању прегледати и бактериолошки млека која се у Београд уносе, јер такви поегледЈи, изискују и време и лабораторИју и специјалне Инструменте. Да ли је млеко пре улаза у Београд већ изгубило своје састо^е: казеин. албумин, шећер и млечну воду, добијену директно из вимена, то они нису у стању ни прегледати, ни утврдити. Једном речи, контрола општинских органа оваква каква је данас готово ни мало није у стању стати на пут несавесностима лица која уносе споља млеко у Београд. Овде истичемо следећи закључак: Београђане данас снабдевају млеком баш она лица, којасумузну стоку купила или одгајила, и којаје директно намирују т.ј. директно са њом раде.*) У том не чине изузетак ни кравари из Београда и Земуна, који су према осталим местима из којих млеко долази, осетла мањина. Број лица. која данас улазз у Београд у циљу уноса млека, цени се на 550.**) Сав тај огроман број нема у Београду једну или више збирних станица код којих би се предавало млеко ради даљег разношеља становништву. Та; велики број млекара сам залази по домовима и двориштима престонице и сам лично предаје млеко својим потрошачима. Отуда овакав начин предаје млека београдском грађанству потсећа на торбарење. 3. О београдском млеку данас. Београђани данас добијају млеко природном мужом крава, оваца и коза. Кумис, кобиље млеко и бивоље млеко Београд још не попознаје, као што не зна ни за вештачку мужу. Млеко за Београд музе се готово у подједнакој мери и највише од крава: сименталске расе у доста чистој пасмини; од мелеза сиг менталске расе и домаће расе; од мелескиња швајцарске краве и домаће расе. Доста га дају краве домаће расе и, најзад, нешто мало краве подолске расе. — Од озаца музу се у границама београдског атар!а и у околним србијанским селима овце закржљале домаће расе и рђави мелези разних других раса са домаћом овцом. Војводина даје овчје млеко од т.зв. „бачванске овце" која је, рекло би се, производ укрштања из србијанске домаће овце, сјеничке и цигаје. На понеким примерцима ове овце, осећају се извесне одлике чак и кривовирске овце. — Козе, чијим се млеком хране већином београдски грудоболници, у самом Београду и по његовој периферији чисте су санске расе, или укрштене санска и домаћа -*) Изузетак чини само једна група студената са Београдског Универзитета. **) По народности су Срби, Немци, Маџари и Руси.