Opštinske novine

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

Стр. 465

На Дунаву, од Палилулске пијаце, до Тркалишта била ј,е немачка насеобина Карлстал која је крштена именом царевим, а коју су населили већим делом дошљацн из немач(ког Пфалца. Ова немачка варош пружала се према Дунаву поред Видин-капије до Вишњичког пута. Између српске и немачке вароши! налазила се само> болница. Немачка варош која је била насељена поглавито трговцима и занатлијама, имала је своју општину с нарочитим магистратом од 7 чланова и претседником на челу. 1 ) Већ почетком своје владавине аустријска администрација у Београду почела се бавити и плановима за уређење Београда. У јануару 1718 бечки ратни дворски савет јавља О' Двијеру да се очекује од цивилног архитекте Прати и царског грађевинара Хелблинга нацрт о београдским грађевинама. У јулу је забележено да су од дворског ратног савета пратијеви нацрти о београдским грађевинама приложени. У октобру генерал гроф О' Двијер шаље преко инж. лајтанта Сули нацрт цивилног архитекте Прати-ја тамошљих зграда с извештајем о неким војним зградама, магацинима и болници за 800 болесника. О овим плановима има неколико нумера у протоколу регистратуре царског дворског ратног савета. Прва брига им је била, да подигну и уреде утврђење, касарне за војску, магацине за храну, муницију и спрему и зграде за становање официра и њихових породица. Још у почетку своје владавине заузимали су напуштене грађанске, свакако турске куће, па су их оправљали за официрске станове и за смештај војника. Исто тако адаптирали су или подизали нове зграде за војничке и грађанске болнице. Због тога је долазило и до жалби грађанства, па и самих Немаца што се види из молби и жалби које је београдски судија Фридрих Штадлер 1718 год. донео бечком дворском ратном савету. Као што и из извештаја дворских чиновника излази, и први немачки насељеници су имали по неки оправдан разлог за жалбу. Најбоље београдске куће (900) заузео је гарнизон. Грађанима се претило принудним радовима на утврђењу, па су се на ово и у недељу и у празНике терали, док су Срби од истих били ослобођени. По извештају, приложеном овој жалби, имала је „Немачка или Дунавска варош" 24 новембра 1717 ове становнике: Немаца 333, Јермена 29, Срба (КаЈхеп) 39, Мађара 11, немачких Јевреја 13, турских Јевреја 34; заједно 459 становника, односно породица. Взћ 30 децембра исте године спао је број становника односно породица на 355, дакле за мзсец дана око 23/2/Зо/о.

1 Др. Влад. Ћоровић, Кратак преглед хисторије Београд.

Савска или српска варош бројала је 24 новембра 1717 год. 465 становника односно породица. Виловски износи да је за најнужније поправке утврђења и станова за смештај војске већ 1717 одобрено 3.000 форината, а у пролеће 1718 још 150.000. Мајстори су дошли из Беча и Печуја, а материјал донесен из оближњих утврђења, па је одмах, по упуствима принца, 0'Двијер отпочео оправке града и савске стране, где је била велика бреша, затим с утврђењем на Ратном острву и на левој дунавској обали. На овим утврђењима поред слободних радника радили су и осуђеници. Терлихскрон 2 ) поднео је аустријском цару још 29 јула 1719 предлог „како да се краљевство Србија и нарочито главни град Београд у боље стање и до боље позиције доведе." У том свом предлогу излаже верско стање као и с астав Србије по народностима, затим стање привреде и намирница за живот, правно стање, односе својине, уређење земље и села, начин поделе земље у селима и порезе, уређење рудника, шума, земљорадње, виноградарства, сточарства и трговине и сл. После овога излагања износи своје предлоге о уређењу вера, цркви, школа, о слободи других вероисповести осим католичке, о подели и пропорционирању занатства, исхране, да не морају бити рег МопороПа, РоНрПа е{ РгороНа највећи број грађанства увек на бризи и просјачки сироти". Због тога предлаже да се уведе сразмерна једнакост у храни између грађанства и да се по користима свакога опега риђПса тако умерено одмери, да радни грађанин и занатлија као и уметник од тога може опстати. У том правцу предлаже поделу у три класе и регулисање броја појединих занатлија. Даље предлаже надзор магистрата над потрошњом да се не би поскупљивала исхрана зеленаштвом млинара, месара, крчми итд., треба за ретке ствари одржати, таксу која би се установила и за пијачне намирнице маст, масло, сир, јаја, поврће, воће; а не мање и за дућанске врсте. Исто тако уредити надзор над мерама и теговима. У четвртој тачки предлаже „здравствени надзор одржањем чистоће кућа и улица с одвођењем одлива и изношењем ђубрета и других врста ђубрета, изметина, љуски од јаја, крви и других загађења, која се избацују на улице, па проузроче рђав задах и нездрав ваздух, и од тога настајуће болести." У том циљу 5) изместити месарске кланице, купатила, сапунџинице, кожаре, штавионице итд. по могућности на места, поред којих

2 ТегНсћзсгоп: Уогбсћ1а§ сИе Ешпсћ(ип§ усп ЗегуЈеп ипс! <ј. 31а<31 Ве1§гас1 5е1ге(Гепс1. Ве1§гад 29 јиИ 1719. „бегђјеп, 2и5(ап(1е ипс1 Етјсћ1ип§еп". (Но1каштегагсћЈу, бегћјеп, Ракс, 15573, ИоШЈа бегујае).