Opštinske novine

Стр. 4бб

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

тече вода, да би отпаци одатле могли бити однесени. 6) Водити тачан надзор над продајом нездравог или и зеленог воћа преко нарочитог пијјачног надзорника. 7) Проиисати уредбе за апотекаре и бербере, амамџије и бабице или их преузети од других добро уређених градова и под надзор подвргнути, исто тако не дозволити медицима, лекарима да уцењују сиромапгне људе, већ да се задовоље умереном наградом. 8) Уредити сразмерне болнице или увести милосрдну браћу у једну џамију изван града на једној здравој узвишици. 9) Израдити добру уредбу против куге, како да се поступа уопште против ове редље која често влада у овим крајевима. У десетој тачки предлаже се установљеље уредбе против пожара и за ноћну службу у варошима где су војнички гарнизони, а у варошима и на пијацама где нема гарнизона и дневне чуваре, чуваре кула и капија, да би обезбедили мир и спречили бунтовнике и разбојништва. У једанаестој тачки предлаже да се установе магацини за намирницз у случајевима невоље. 12) Прописати полицијску уредбу против расипања на свадбама, дечјим свечаностима (свечани ручкови о крштењу), фашинкама, о произвођењу за мајсторе и калфе као и о ослобођењу шегрта. 13) Увођење грађевинске уредбе да се град снабде лепим и правилним, па и удобним зградама за становање. 14) Постарати се да у граду поред изграђивања остану и довољно велики слободни тргови. 15) За насељене вароши одобрити најмање четворогодишње ослобођење од порезе. 16) Допустити олакшице за занатске еснафе. 17) Установити затвор против досадањих и јако надошлих маса из целе земље. 18) Уредити полицију против изгреда у винарницама и пиварама, по угледу на друге вароши. Нарочпто спречити задржавање распуштеног женскиња. 19) Прописати уредбу о наградама и држању послуге. 20) Одобрити таксе и уредбу за теретна и путничка кола. 21) Одредити таксе за пијаце, царине и сталеже и калдрмину. 22) Побринути се за сиромашне званичним путем. 23) Прописати уредбу о торбарењу, да сз не дозволи сваком нелознатом чозеку торбарење, продаја на ситно и слиша занимања, чиме се лако увлаче разне презаре и пљачкања становништва.

24) Предузети потребно старање за дрво за гориво и грађу. 25) Јавне куће за игру и коцку никако не допустити, јер се тако увлаче многи злочинци. Треба надаље строге патенте издати против торбарења јевреја и других скитача. Путеве треба уредити, побринути се за управу над шумама и рудницима и издати под најам речно рибарство. Као закључак наводи шта треба одмах послати у Србију да би се измене у овом правцу постигле. Ту помиње увоз алата и гвожђа, насељавање ковача, колара, седлара и других занатлија, увоз јахаћих коња, насељавање ислужених војника обезбеђујући им инвалиде и помоћи и ослобођење од порезе, обезбеђење за све насељенике, да се не боје кметства или ропства; градовима да се доделе земљишта само за вртове; да се не дозволе вашари у мес.тима на граници јер се јако даје прилика странцима, да износе новац из земље. У Београду одредити вашаре с пролећа и с јесени. Уредити сеоске парохије да сваки свештеник бар 159 кућа добије, а да никад до свештеника није даље од једне миље. Стоваришта оријенталске трговачке компаније поставити близу Дунава, па ту и подићи кран. За подизање добрих млинова треба се снабдети »скусним млинарским мајсторима. За подизање пивара узети Немце у обзир. Односно мера прописати аустријске. Што пре покугшти пробе руда да би се спречиле преваре од РУДара. Из ових предлога види се и намера, да се Београд и вароши у Србији уреде на исти начин како су биле уређене вароши у Аустрији тога времена. Поред уређења управе, предлагала су се и највећа повлашћења за католичку цркву и насељенике немачке народности. Ова тежња да се и Србија и Београд понемче и да што пре добију у сваком погледу немачке одлике утврђена је већ и раније од историчара. Нас више интересују прописи о уређењу вароши у хигијенском погледу. У овим предлозима налазимо многе врло значајне прописе градске хигијене, онако како се то у оно време схватало. Од ових предлога нешто се остварило током времена. Али из предлога Терлихскрона ми можемо извући и извесне закључке о хигијенском стању у Београду које су Аустријанци затекли. * * * Београд тога доба није имао никакав грађевински план и уредбу, већ се зидало како је ко хтео. Куће су већином биле од слабог 1 материјала, нехигијенске. Изгледа да ни земљиште није било здраво, већ на многим деловима вароши мочварно и подводно. Сва нечистоћа из кућа избацивана је на улицу. Тамо се избацивало не само сметиште