Opštinske novine

београдске новине

Стр. 491

Снажно и громогласно из хиљаде грла младих регрута одјекнуло је кроз ведро и сунчано јутро бањичким пољем трократо: — Живео! Њ. Кр. Вис. Кнез-Намесник Павле затнм се поздравио са седим маршалом г. д' Епереом

и осталим г.г. ђенералима, па је онда уз интонирање химне сео у аутомобил и одвезао се. Пукови су такође, у савршеном реду, као што су и дошли, напустили Бањичко поље, носећи у срцу дубоко урезане речи које им је упутис Н>. Кр. Вис. Кнез-Намесник Павле.

Београд је свечано прославио своју традиционалну славу, Спасовдан — На дан своје славе Општина града Београда приредила је свечан помен изгинулим браниоцима Београда у њиховој костурници на Новом Гробљу. —

За Београд се с правом може рећи да је спасилац културе Западне Европе и спасилац Хришћанства, јер је он био и остао тврд бедем о који су се разбијале азијатске хорде у својим најездама на културу Европе. Он је патио и страдао за веру и слободу европских народа, више него и један град на свету! Потоци крви лили су се његовим улицама, а главе његових најбољих грађана натицане су на коље, да би из њих поникла слобода не само српском народу, него и свеколиком културном човечанству. И, док су се други народи у миру културно развијали и напредовали дотле је он, горди и мученички Београд, био будан и веран чувар на граници Европе, на вратницама кроз које је хтео завојевач из 1 Азије да продре у европске крајеве. Без ичије помоћи Београд је вековима умирао и васкрсавао, пропадао и спасавао се. И, зато, ако и једном другом граду приличи да слави Спасовдан, Београд на то има највеће право. У његовој слави — Спасовдану, који он столећима традиционално прославља, као своју славу, има нечега великог и симболичког. Због тога о Спасовдану Београд сваке године добива свечан изглед; због тога су у Београду на Спасовдан све радње затворене, и ретко који Београђанин пропушта прилику а да не узме учешћа у Спасовданској литији, која пролази кроз београдске улице, славећи велики свој празник — Спасовдан, спас свој од вековних непријатеља и спас свога гордог Белог града, престонице моћне и снажне Краљевине Југославије. Проглас Београдске општине Уочи славе Београда, Спасовдана, Београдска општина упутила је својим грађанима следећи апел: „Београд, духовни и културни центар нашег народа, престоница наше земле, прославиЋе свечано своју славу СИасовдан, 21 маја. Веран својим традицијама које су му очувале моралну снагу кроз тешка искушења и натчовечанске борбе; имајући ваз-

да пред очима високе задатке нашег херојског и необично способног народа и наше лепе отаибине, београдски грађани свих редова, без обзира на вероисповест и професије, сврстани у величанствену Спасовданску поворку, треба да на дан своје заједничке славе, покажу једнодушну и несаломљиву вољу да Београд, као глава и као срце земље, буде увек достојан и непоколебљив претставник свих племенитих тежња за добро целокупног југословенског народа и вере у њеГову славну будућност. Претседншит во БеоГрадске општине, уз сарадњу свих наших хуманих, националних, просветних и културних друштава, жели да на Спасовдан сви Грађани и Грађанке престонице манифестују на дан своје заједничке славе поштовање своје прошлости, једнодушност својих данашњихтежња, веру у најбољу будућност свога Града. Нека све наше орГанизације на Спасовдан изађу са својим члановима под својим заставама и нека на дан Христовог вазнесења уздишу своје жеље СвемоГућем и продефилују с поносом улицама нашег историскоГ и богатоГ светлим традицијама града, у знак да ће деца даншњице бити достојна својих родољубивих предака и да ће бити срећнија од својих старих." Говор преко радиа о Спасовдану Г. Душана С. Николајевића Да би упознао Београђане о значају Спасовдана, слави града Београда, и да би што већи број Београђана узео учешћа у литији, већник и претседник Културног одбора града Београда, г. Душан С. Николајевић, уочи Спасовдана одржао је преко београдског радиа предавање. У своме говору г. Николајевић је на сажет и сугестиван начин бацио поглед на историју Београда, од најстаријих дана до данашњих. Истицао је нарочито да је наш народ у Средњем Веку дао доказе о својој способно-