Opštinske novine

Стр. 492

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

сти за државу и за културу: наша народна поезија, архитектура и законодавство у Средњем Веку претстављају добра човечанства. Зауставио се г. Николајевић дуже на улози Београда под Деспотом Стеваном Високим, па је говорио и о Деспоту Ђурђу Бранковићу. Ту је учинио једну компарацију. Кад је држави Немањиној запретио грађански рат, генијални народни човек и државник Сава начинио је од моштију Немањиних снажне стубове и на те стубове поставио је понова нашу државу, нашу глорију. Беше животодавне силе у моштима нашег државотворног исполина Стевана Немање. Ђурађ Бранковић беше необично вешт дипломат, али је наша држава фатално пропадала. И мошти Светога Луке нису имале животодавну моћ. Деспот Ђурађ је пренео те мошти у своју земљу. Чедомиљ Мијатовић, који је рођен у Јаску и у души носио усхит фрушкогорских манастира на отхујалој слави наше државе и наше цркве, радује се побожној свечаности Ђурђеве државе. Пише како је српски народ у деспотовини имао да види нов један призор велике помпе. Каквих се призора већ није нагледао нараштај који је живио под Ђурђем!... и ево, сад литија, која се пружа с једнога краја Србије до на други, непрекидно брујање звона по црквама и манастирима, појање слаткогласиих пезаца, које је отпочело кад је литија наступила на земљу српску па ће да се заврши тек трећи дан кад се у Смедереву стигне. Српски народ и српска држава дочекивали су свеца са сјајношћу каква се замислити дала, али... Све је било узалуд и мошти Светога Луке, ипак, су симболизовале пропадање наше државе. Г. Николајевић у апелу потсетио је Београђане на Првозваног Андреју 1806 „Београд. наш Балкански Београд слободан! У Карађорђевој војсци је, поред сељака дивне и вечне Шумадије, било и мученичких бораца из далеких дубина врлетнога Балкана. То је историски важно, јер је, као и нашој средњевековној држави, тако и данашњој наш Југ основа. Југословенски Север, зависи од југословенскога Југа". На крају апела г. Николајевић позива све Београђане да на Спасовдан узму учешћа на слави нашега града овим речима: „БедГрађани, Сутра, на дан славе нашега града сви ћемо ми осетити ону неразлучну везу са нашим мртвима, у чијим дусима живи наша болна и велика историја, осетићемо и жељу да поколења, која ће наићи, буду срећнија од нас. Сутра ће Беогрид осванути у даху својих давних Чрошлости и у даху великог оптимизма месеца маја и будућности наше моћне државе.

Београђани, Ми сутра треба да покажемо и свој култ традиција нашеГа народа и нашега Града и своје непоколебљиво уверење о огромној улози коју је наш древни и млади град играо у југословенској историји и своју несаломљиву вољу да он, толерантан али и државотворин, извргии своју мисију и у будућности Југословена! Најзначајнији час сутрашње славе биће: помен палим браниоцима Београда. Браниоци БеоГрада, уистини, су прешли у херојску и мученичку легенду. У историји светскоГ рата, ти браниоци БеоГрада показали су да је највише херојство моГућно само тамо Где се бране гробови и колевке. Браниоци БеоГрада бранили су наше мртве, њихове снове, и осмехе јуГословенске деце. Београђани, Позивајући вас, у име ПоГлаварства Града БеоГрада и њеГовог претседника, да сутра, сви листом, манифестујете своју љубав према своме граду, ја желим да вам предочим једну важну чињеницу: у оПштинској већници извршиће славски обред лично ЊеГова Светост Патријарх Г. Варнава. БеоГрад је увек био верски толерантан. Он ће то и надаље остати, али БеоГрад је увек био и државотворан. Државотворство БеоГрада проистицало је из Светосавља, које је знало апсолутну вредност нациоиалне државе, и које је ТСрема свима чија срца куцају за националну државу прокламовало бесмртно начело верске широкоГрудости: Брат је мио које вере био! Главар свете нам православне цркве дубоко и наљонски осећа историско посланство Светосавља у коме су синтезирани наша средњевековна немањићска држава, наша велика средњевековна култура и будућност наше нације и њене државе. Помен мртвим херојима БеоГрада и светосавско сл.авље нације и националне државе нека вас сутра сврста у Густе редове; нека се у нашим душама слију уједно прошлост и будућност и покажимо да је БеоГрад исто толико свестан и своје прошлости колико и будућности." НепреГледне масе света на беоГрадским улицама Спасовданско јутро ове године освануло је облачно. На махове београдске улице је квасила бирићетна пролећна кишица. Па, ипик, киша није сметала да преко стотину хиљада Београђана похрли ка Вознесенској цркви, Немањиној и Милоша Великог улици, одакле је имала да крене поворка са литијом. Краља Милана и Кнез Михаилова улица биле