Opštinske novine

београдске новине

Стр. 507

сочанством Кнезом Намесником Павлом... (Сви присутни устају и бурно кличу: Живео Кнез Намесник Павле)... Чланови Краљевске Куће, поред којих је одмах стао цео југословенски народ •— зато марсељски атентат није погодио Југославију. Пријатељи и непријатељи наши могли су тако да виде, да је Југославија једна јача и солиднија творевина, једна много јаче саграђена лађа, једна челична лађа, која и највеће буре може да издржи и да им црЈсоси. Али Југославија, као Југославија, као једна релативно млада држ1ава, има, разуме се, и својих тешкоћа, које ое углавном тичу њеног унутрашњег у(ређења. А која пак држава нема својих брига и тешкоћа? Погледајте око нас, погледајте даље од нас по Европи и по свету, па ваљда нигде нећете наћи земљу, у којој шефови држава и њихове владе немају да решавају најтежа и најсудбоноснија питања за |н>ихов бољи живот, па често пута и за сам њихов опстанак. Погледајте како је код многих других ја не желим овде да именујем ни једну страну земљу посебице, па ћете видети, да је код нас боље него код многих и многих. Ето ви сте,, господо, дошли данас у Веоград из разних крајева наше државе: са југа и са севера, са истокЈа и са запада. И шта сте видели седећи у вагону или у лађи, или у колима? Непрегледна поља дивно обрађене земље, где шпеница достиже висину раста човечијег, а кукуруз брзо напредује. Та данас зелена поља ускоро ће добити жуту боју злата. Летина ће бити обрана, салаши и амбари напуниће се и 'ггред тим великим даром Божијим — резултатом рада вредних оељачких руку — какав, господо, „тежак" проблем пред нама стоји? Једини проблем је, госвводо, да постигнемо за сељака што боље уновчење ове летине! То је сва наша „несрећа". И док смо ми, који смо на влади или близу владе, срећни да ћемо по свему судећи имати одличну жетву, као предзнак почетка седам дебелих година... после седам година мрша(вих, дотле ћете још увек наћи код нас људе, који ће забринута лица, намрштени и незадонезадовољни рећи вам: ,„Јест, јест, родило је добро али је то баш несрећа, јер ће цене пасти!!" То су они вечити незадовољници, то су оне песимисте, које по оној причи, кад гледају у сир „екенталер", они уопште не виде сир, него само ове шупљине и рупе по њему. Они не виде да је најважније не бити гладан, јер је глад рђав саветник... али ће вам изнети масу аргумената да вас увере како бело ипак није бело, већ црно! Али, гооподо, упитајмо се: колико би других држава биле сретне, када би имале житнице, какве ми имамо поред Саве, и Дунава, Тиое и Мораве? Ви сте, господо, великим делом овде из оних крајева, где имамо непрегледних комплекса најбољих шума. Квалитет нашег дрвета познат је не само у Европи, већ и на обалама Африке и Азије и широм 1целог света. Сада имамо мале непријатности због санк1ција, али јесу ли санкције нека катастрофална несрећа која ће во вјеки вјеков погађати нашу индустрију дрвета? Јасно је, господо, да нису и код нешто мало мање моментане прође нашег дрвета за иностранство, ми не смемо заборавити основни факат, а на име, да смо ми једна дрветом врло богата земља

и да у шумском богатству леже велики извори за наш економоки просперитет. А такво велико богатство ви налазите и када је реч о рудиом благу. Ми имамо у земљи и бакра и гвожђа, и олова и циика, и угља и соли, па чак и злата и сребра. Ми имамо богатство природним лепотама многих крајева наше држазе. Наше Јадранско Приморје, па Словеначка брда, па лепоте Босне, Црне Горе, Јужне Србије — то је такође један добар извор националног дохотка. Туризам доноси данас нашој земљи више него и један други извозни артикал узет пооебно. И када свима тим природним богатствима додате још наш географски положај, на важној раскрсници истока и запада, са солидним наслоном на Јадранско море, са наших 248.000 кв. километара на којима живи 15 милиона вредних људи и одличних војника — онда, господо, имате једну приближну слику шта данас Југославија јесте и шта у свету значи. Ми смо, господо, једна велика и природним богатствима обдарена земља. Оно што нама још недостаје,, то је мало више слоге и међусобног разумевања... поштовања туђег мишљења, једна искрена жеља за братским споразумом. Срби, Хрвати и Словенци треба да заједнички у једној атмосфери поверења изграде унутрашњи уређај њихове сопствене куће. У томе правцу било је досада грешака са много страна. У томе погледу до сада највише смо трпели од „интегралних" патриота... који су себе били оглаеили за једине чуваре Југославије, за једине борце државног и народног јединства. Па и данас у очима тих људи чак 1и наша Странка, Југословенска Радикална Заједница, није довољно „национална"! Само су национални: пофовци, похорци, ЈНС,... а шта смо ми, господо? Шта је господин Корошец... који се са својим пријатељима за југословенство борио још пре слома А,устрије, у бечком парламенту? Што је господин Спахо, чији су пријатељи муслимани из Босне и Херцегоговине, са пушком у руци дочекали аустро-угарску окупаторску војску, а после, раме уз раме ишли са браћом Србима у борби за просветну и верску аутономију. Шта сам ја, господо, чији је прадеда као калуђер, добошар и војвода заклињао још пре сто и више година Србе да се бију за „слободу златну"? А шта сте ви сви, господо, овде? Зар сме неко рећи да сте ви анационални елеменат? Од 1932 године па све до пре 11 месеци владали су овом земљом људи из ЈНС под разним владама и фирмама. Па шта су нам, господо, они оставили у наслеђе ? Сваког дана и сваког сата у дану лупали су се у гјруди^, заклињући се на државно и народно јединство. Али док су они то њихово јединство спроводили, говдодин Корошец је био интерниран на Хвару,... г. Мачек у затвору у Митровици, г. Спахо ухаггшен у Сарајеву,... код мене вршени полицијски претреси. Са киме су онда та господа из ЈНС могла да спроводе стварно народно јединство? Нису имали са киме и није стога никакво чудо^ да су нам та госиода поред многих других невоља оставила у наслеђе и нерешено хрватско питање. Али је одиста чудо, да господа из ЈНС имају данас куражи, да нам сада довикују, како хрватско питање није решено, како хр-