Opštinske novine

13

београдске новине

Стр. 509

захтевима за хитно доношење нових политичких закона. Али, ми који смо примили и носимо одговорност за судбину и будућност ове земље, за рад и поредак у 4јјОЈ, ми морамо рачунати са чињеницом, да у нашој земљи има и на десној и на левој страни људи, који злоупотребом датих им слобода једва чекају да доведу змељу до анархије. Срећом, огромна већина нашег народа другог је мишљеша, а ми верујемо да ће сада већ организована Југословенска Радикална Заједница са густом мрежом својих организација кроз целу земљу примити на себе и дужност пуну части, да подражавајући мир и ред, брани народне слободе од свих екстремних и неодговорних елемената. Трећа тачка нашег програма говори о админисграцији. Ми желимо да народ добије добру администрацију како у држави, тако и у свима самоуправним јединицама. Добра администрација је она, која у свима законима и прописима тражи начина, како до највише могуће мере, да задовољи оправдане жеље грађана. Устав Краљевине Југославије, који је данас на снази, пружа нам могућност, да још у току ове године приведемо у дело четврту тачку нашег програма о независности и сталности судија, У државним финансијама ми смо наследили не само празне касе него и један систем стеге и шикане над пореским обвезницима, да је са оним таксама на рачуне и фамознми § 7 било створено једно тешко стање, Те су и најмирнији грађани ове државе били постали мали бунтовници. Ја се сећам једног дана, кад су ћутећи и мирно, без икакве агитације, осванули сви дућани и радње затворени у Београду. Београдски трговци, индустријалци и занатлије постали су штрајкачи у знак протеста због немогућих пореза. Када се тако незадовољство стварало код буржоазије, код најдржавотворнијег елемента, како је тек било код других? Било је случајева да су ратници скидали одАиковања, када су им порески органи односили јастук испод главе. Ми смо међутим, и у систем наплате порезе унели један човечнији поступак. Али оно што смо На пољу порезе нарочито учинили и оно што до сада ни једна влада у Југославији није била учинила, то је, да смо смањили пореске терете, смањили у једној врло знатној мери, више него икада дотле, На овај начин „смањивање непосредних пореза и такса" није било мртво слово на хартији у нашем програму! ,,У погледу привреде, Странка ће настојати да се појача народна производња и подигне привредно благостање народа" — истакли смо ми као своје руководно начело. То је одиста било и потребно нарочито у ономе моменту, када је владала V земљи једна општа привредна депресија, када су се затварале трговачке и занатске радн>е и фабрике, када су банке и штединице једна за другом вртоглаво ишле под заштиту параграфа, а новац наших вредних штедиша заледио се иза затворених шалтера. Овакво стање ми смо затекли. Али нисмо остали скрштених руку. Иако смо у своме послу били ометани, често пута и без потребе бављењем чисто поли-

тичкИм питањима, ми смо успели да са великим напорима ипак кренемо и нашу привреду на боље. СељаК је најбројнији сталеж у нашој земљи, он је и најбројнији члан наше Странкг и с тога ћемо кћему посветити и нашу највећу бригу. Поред многих других питања њега данас нарочито интересују три ствари: питање дугова, питаље несразмере цена аграрних према индустриским и питање новог кредита. Сва та питања стална су наша брига. Ми их не можемо и нећемо више одуговлачити. Нарочито за питање дугова и кредита донећемо ускоро једно дефинитивно решење, које ће, надамо се, задовољити све оправдане захтеве. Решења која спремамо несумњиво ће доказати да је Југословенска Радикална Заједница највећи пријатељ сељачког народа. Наш привредни програм не сме да заборави на интересе трговине, индустрије и заната. Она ће ђодити рачуна и о интересима радника, о њиховој социјалној заштити и осигурању. На тај начин ми желимо да се као једна хармонична целина развију сви привредни редови нашег народа. Ми ћемо сузбијати сукобе међу појединим сталежима, тражећи правична решеша нарочито за економгки слабије. Тражићемо солидарност њихових интереса и међусобно усавршавање свију, да тако постигнемо сагласност читавог националног и привредног живота. Сврха великих јавних радова који су започети у свима крајевима наше земље у толиком обиму како никада до сада није било, није само у томе, да подигне привредно благостање земље, већ и да сузбије највеће зло које притискује радни народ, а на име — незапосленост, да пружи хлеба и зараде оним честитим грађанима наше земље, који хоће да раде, а (који до сада без своје кривице нису могли да у зиоју лица свога зараде хлеб насушни себи и својој гладној породици. Већ до сада објављени статистички (^одаци о смањивању броја незапослених и о упосслењу радне снаге на јавним радовима, најбољи су доказ нашег сталног и истинског старања за раднички сталеж. Прошла година била је у економском погледу ванредно тешка. Глад је претила у читавим крајевима и помоћ за исхрану тражили су чак и они који су дотле не само себе хранили већ имали и на претек за извоз, У таквој ситуацији ми смо дали једну помоћ, какву до сада ни једна влада није дала. Имамо и доказе да је овакав наш рад уверио и оне, који дотле нису веровали, да је наша Странка искрени пријатељ (народа. У једном селу Херцеговине на пример извршили су наши пријатељи организовање Југословенске Радикалне Заједнице и на чело нашег Месног одбора ставио се човек, који је дотле пристајао уз иародног посланика, љутог противника наше владе. Када је овај росланик чуо да је и у томе селу извршена организација Југословенске Радикалне Заједнице похитао је у оело да види шта се је то догодило. Тада су га сељаци дочекали: ,,Ми тебе нисмо изабрали да водиш високу политику, већ да се бринеш за иаше потребе. Данашња Влада платила нам је добро дуван, повећала садњу, послала гладнима кукуруза, подигла четрн>у за воду, а нама данас у овом тешком времену