Opštinske novine

Стр. 554

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

трала Трговачко-Индустријске Банке у Макишу, из које се напајају електричном енергијом све водоводне инсталације Београдске општине на Белим Водама. О начину, на који се то сједињење може реализовати, писаћемо другом приликом, јер ту има многих појединости, које треба опширније разложити; а сада да истакнемо само једну мисао, која треба да буде мисао-водиља Београдске општине у овој важној грани њене комуналне политике, а то је: да тарифска електрификациона политика треба да буде искључиво у рукама Општине, ако се хоће са успехом да одговара оним значајним комунални;м задаћама, које смо истакли у овоме напису и које јој се проблемом електрификације стављају у дужност на прво место, ради боље будућности и напретка Београда. Основно начело националне економије Истичући значај генералног електрификационог плана за читаву нашу земљу и у односу на нашу земаљску одбрану, као и посебни његов значај за град Београд, ми смо самиад тим рекли, да цео тај посао има да буде искључиво у домаћим рукама. Дакле, никако у рукама странаца. То не треба објашњавати и са тим треба бити једанпут начисто!... Но, то не значи да страни капитали не могу наћи свој врло добар пласман у нашој земљи; али само финансијски^ а никако ; у радовима чије производе они само нама треба да продају и да нам злато из земље износе, — какав је случај са швајцарском концесијом у Београду. Капитал је, кажу, универсалан, интернационалан и за њега важи начело: иШ Бепе, И ј ра1па!.. Међутим, то је опсена или заблуда у колико тиме хоће да се каже, да он налази своју отаџбину тамо где му је добро, односно да остаје у земљи, у којој је инвестиран. Он, доиста, иде само тамо — иБј Бепе; али, чим посиса сокове иде даље, где му је боље, јер је он искључиво националан, па ма како се банкари разних народности и капитали разног порекла здруживали. Отуда се капитал инвестира у туђе земље, не да ту остане него да се увећан зарадом поврати власницима, у њихове земље. Питање је сад: која је нормала те зараде. Одговор: само она, која резултира из подједнаких права на живот и једне и друге стране; односно она, која значи равнотежу права и обавеза повериоца и дужника. То значи да плодови рада и капитала треба да буду еквивалентни; јер, у савременом привредном и социјалном животу, у коме више не може бити грубе експлоатације — ради благостања целине, рад и капитал имају бити равноправни!... У еволуцији савременог живота и политичких доктрина, које из њега извиру и са њиме еволуирају, то начело равноправности рада и капитала у подели добити јесте бит-

но начело привредне демократије и живот га постепено сам приводи у дело, како у интерним односима грађана у једној модерној држави тако и у њеним међународним привредним односима. Прем ! а томе, у међународно-јавним или међународно-приватним новчаним односима нормално је, да капитал изнесе из земље, у којој је пласиран и унесе у своју земљу само онај део плодова, који претставља његова чиста Камата, изражена са отпадајућим делом главнице у јануитетима; а да део плодова, који припада домаћем раду и производњц, остане земљи домаћим људима и домаћој Цривреди. У низу тих мисли логично је закључити оно, што у почетку овог подглавља рекосмо, да се страни капитали могу рационално и здраво употребити само финансијски и да странци код нас, као ни код других напредних држава, не могу имати у својим рукама радове и производњу робе, која се продаје само домаћим потрошачима, а за коју би они износили новац из наше земље. То је основно начело националне економије: да, новац, узет од домаћих потрошача за робу произведену у земљи, домаћом радном снагом и од домаће сировине, има да остане с.амо у тој земљи, а никако да се износи у иностранство. Свака кап народног зноја има да натапа само његову земљу. У противном животни сокови нације временом ће бити исцрпљени за рачун иностранства! У данашњем пак стању ствари, страни капитали добијају израз бруталне експлоатације и као такви дотичну земљу економски поробљавају, правећи је својомколонијом. Тоштоје билои што бива и данас са непросвећеним народима у афричким колонијама, не сме бити са нашим народом, који је своју политичку, државну слободу крвљу извојевао и који је данас по својим историјским, надчовечанским делима и по својој културној и цивилизаторској моћи, у првоме реду најпросвећенијих народа света... Дакле, и са тих разлога националне економије све електричне централе у читавој нашој земљи, па| и у Ееограду, треба да буду искључиво у домаћим рукама. Јер, збиља је срамота за нас, — да употребимо напослетку и тај израз, као иШта гаИо, — да нам странци производе електричну енергију, помоћу домаће радне снаге и домаћег угља и да новац за то износе у своје земље. Инвестиције за та предузећа нису толике, да домаћи капитал не би био кадар да их набави, створи и организује; а радне снаге, најбоље квалификоване и у домаћим инжењерима и у другом стручно квалификованом особљу имамо у изобиљу толико, да их је данас велики број незапослен. Дакле и финансијски и стручно наши домаћи људи су способни да стварају, организују и воде та предузећа.