Opštinske novine
Прикази и белешке
Д-р МИЛОШ СЕКУЛИЋ: ШТА ЈЕ ТУБЕРКУЛОЗА, ПРЕДОХРАНА И ЛЕЧЕЊЕ Под горњим насловом објављена је књига д-ра Милоша Секулића, шефа унутрашњег одељења наше Градске болнице, са предговором г. др. Жарка Рувидића, санитетског бригадног ђенерала. Ђенерал г. др. Рувидић у предговору каже да писац „поставља питање популарисане медицине, а посебно туберкулозе — на једну нарочиту основу. Он не претставља туберкулозу к.ао једно страшило, једног баука, кога сви треба да се боје... него жели да туберкулозу прикаже као противника човековог здравља са свима његовим „јаким и слабим странама". Туберкулоза, вели писац, није болест само за онај организам у који се уселио туберкулозни бацил и произвео болест. Она је обољење целог друштва... Многобројни узроци чине туберкулозу социјалном боле|шћу. За последњих неколико година посматрамо неповољан утицај привредне кризе на народно здравље. Од тада нам је ; ова врста нежељеног, али силом прилика изазваног еЈССперимента, показала свој страшан утицај на ширејње туберкулозе. Аутор је поделио књигу на два дела. У ирвом делу објашњава шта је туберкулоза, одговарајући на прво питање са гледишта социјално-медицинског. Туберкулоза је заразна болест, коју проузрокује туберкулозни бацил откривен 1880 године од Роберта Коха. Он је невидљив голији оком, веома је отпоран и може да живи дуго изван тела, нарочито у влажном и замраченом простору. Свестрана испитивања, многобројна посматрања и статистике за сад нам доказују да туберкулоза није наследна. Према томе дете се рађа без туберкулозне заразе па макар и од тешке туберкулозне мајке. Дете се зарази најчешће од своје најближе околине. Отуда је и поникао појам „из туберкулозне породице". Постоје два главна начина за продирање бацила у организам: удисањем и гутањем. Најопаснији извор за заразу јесте болесник са отвореном плућном туберкулозом бациле. Тачним испитивањем утврђено је, да капљице при кашљу лете на 60 до 80 см., а по неки пут и на раздаљину од преко једног метра. Капљице садрже туберкулозне клице које заражавају околину. Излапања импресионирају иизом примера, како је дошло до заразе: како туберкулозна мати заражава своју децу, како дадиља заражава дете које чува, како болестан отац, брат, учитељ заражавају своју околину. Када туберкулозни бацили продру у здрав организам они обично нападну неки орган. Најчешће оболе плућа. Али бацили не бирају, већ нападају кости, органе за варење, мождану опну итд. Губитак апетита, малаксалост, мршављење, кашаљ, искашљавање, ватра, знојење могу бити сваки за себе
први знак туберкулозног обољења. Искашљивање крви „у пуном здрављу" најчешће је први знак плућне туберкулозе. Данашње стање иауке је такво, да се с правом може тврдити да је плућна туберкулоза излечива не само у свом почетном стадиуму, него и онда када је прилично напредовала. Док се раније мислило да је рећи болеснику да је туберкулозан, исто што и изрећи јму смртну пресуду, данас ствари сасвим друкчије стоје. Болеснику треба рећи праву истину јер ће је он једнога дана сигурно сазнати, па зашто га онда од почетка не обавестити, како у његовом интересу тако и у интересу околине. При обавештењу треба бити обазрив. Док једнима можете при првом лекарском прегледу рећи да су туберкулозни, код других се то мора вешто прииремити. Али, околина болесника апоолутно мора сазнати и чувати се заразе. Туберкулоза је социјална болест, јер многобројни друштвени недостатци претстављају узроке, који припремају повољан терен за ширење заразе и обољевања. Туберкулоза напада појединце, отстрањује их од рада, преко њих се шири на породицу и задругу и у стању је да коси лево и десно. Несумњиво је да је стање вајгоре код сиромашних, који живе у беди. Социјални узроци туберкулозе, који стварају повољан терен за заразу и обољевање јесу: недовољни природни имунитет (заштита), низак стандард живота (ниске надницс), нехигијенски стан, слаба и недовољна исхрана, алкохолизам, штетан начин живота, тешка професија, дуго радно време, нехигијенска предузећа (радионице), неосигурање против несрећних случајева на раду, незапосленост, рад деце и жена, недовољно осигурање у случају инвалидности, болести и старости, немаштина и друго. Аутор подробно образложава социјалне узроке туберкулозе, затим излаже социјалну патологију туберкулозе, па каже да се туберкулоза може узети за мерило висине културе једног народа. Ако ое са напредовањем цивилизације код једног народа у исто време не подиже и хигијена, односно култура, туберкулоза напредује, и обратно. Тековине на техничком пољу као и све позитивно што нам собом доноси цивилизација биће корисно ако служе целоме друштву и иду паралелно са подизањем хигијене. Али, благодарећи баш многобројним социјалним узроцима, туберкулоза је јако раширена. Статистике говоре о поражавајућим цифрама. По њима у нашој земљи болује и оеје туберкулозу преко 200.000 особа, а годишње умире преко 40.000. На селу је туберкулоза раширена мало мање него у граду, али има тенденцију да га достигне. У другом делу књиге описана је и предохрана и лечење туберкулозе. Предохрана и лечење морају се спроводити са индивидуалног и социјалног ставови-