Opštinske novine

Стр. 558

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

више дана пре фамозне седнице, на којој је претресано питање уступања електричне централе реченој фирми. Том одлуком одбор је изабрао комисијУ од петнаест одборника са задатком: ,,Да проучи извештај комисије стручњака", коју је ван Одбора био наименовао сам претседник Општине и ,,да донесе предлог ва пленум ОпштинскоГ одбрра". Та одборска комисија, у којој је и писац ових редака имао част да буде члан. одржала је неколико седница прво са комисијом стручњака — специјалиста заједно, па потом неколико посебних седница. На последњој седници на сами дан 19 јуна, када је увече одржана седница пленума са том тачком дневног реда, одбила је да потпише спремљени предлог Суда о уступању електричне централе. ГТосле таквог случа^а, по закону и утврђеној пословној пракси у Општинском одбору. — о тој тачци дневног реда није се могло решавати на истој седници, пошто није било предлога одборске комисије, која је једино била овлашћена напред цитираном Одборском одлуком ,.да донесе предлог зз пленум Општинског одбора." Другим речима само се по томе предлогу могло решавати на тој седници; а без тога предлога предмет се имао тада повући са дневног реда и ставити на дневни ред идуће седнице. А ако је из ма којих разлога ту Одборску одлуку требало мењати и одузети дати мандат изабраној одборској комисији, па га дати, на пример, Општингком суду онда је у томе случају пленум одбора једини био властан, да измени своју ранију одлуку и да то овлашћење, ако је хтео, пренесе на Општински суд. Одлуке Општинског одбора, у делокругу његове законске надлежности, као највишег форума у Општини, имају силу закона за све и свакога у тој Општини, почевши од бившег суда и претседника па до послужитеља, Али тадашњи Општински суд је једноставно погазио ту одлуку Општинског одбора и изнео на дневни ред противно тој одлуци, не предлог одборске комиси]е већ свој предлог о уступању електричне централе фирми Сосиете де Банк Суис. Дакле, решавало се о нечему о чему се по закону није на тој седници могло решавати нити одлука доносити. У вези са том чињеницом од интереса је напоменути да је у оригиналној књизи записника са седнице од 19 јуна 1929 године израдиран жилетом онај део текста, који се односи на ту одлуку од 10 маја. Онај, који је то брисање у оригиналној књизи записника извршио, значи да "ј'е знао важност те одлуке, па јој је хтео уништити траг, коликодасене примети да је противно тој одлуци поступљено. Други важан и карактеристичан доказ, који утврђује намеру и умишљени плански рад у овим противзаконитим и неиспоавним радњама тадашњег Општинског суда, јесте и сам

ток седнице од 19 јуна 1929 године. Из стенографских бележака са те седнице, па и из самог првобитног записника, види се да су сви одборници, изузев једино одборника г. др. Милорада Недељковића, генеоалног директора Поштанске штедионице, упорно говорили против изнетог предлога суда о уступању електричне централе странцима. После тога, око поноћи, претседник је наредио да се испразне галерије и седницу је претворио у тајну, што је нотирано и у првобитном записнику. То је прва тајна седница пленума одбора у Ееоградској општини од кад она постоји. На тој тајној седници претседник је изјавио, да је тога дана после подне био код Коаљевске владе, не именујући код кога лично министра, и да је „Влада наредила да предлог Суда има да се прими, а ко буде против, нека прими одговорност на сво]а леђа!"... Сутрадан пак — 20 јуна у 11 и по час.ова пре подне, пред депутацијом одборника, која је специ^ално ишла да се жали претседнику Владе противу тога незаконитог рада претседника општине, а у којој је депутацији био члан и писац ових редова, — тадашњи претседник Владе рекао је аподиктички: да је неистина то што је претседник општине на тој тајној седници говорио, а што смо малочас под наводницама цитирали, Приликом гласања устајањем и седењем тражено је поименично гласање. По изричном пропису тадашњег Закона о општинама то је поименично гласање имало да се изврши, чим је затражено. Међутим, у пркос томе законском пропису, претседник је то одбио, јер је јасно видео да би му предлог при поименичном гласању пропао и у највећем нереду и ларми, коју је само он, уз помоћ чланова Суда, тим насиљем проузроковао — напросто објавио, да је предлог Суда примљен и одмах закључио и напустио седницу. Али, из записника, и првобитног и фалсификованог, види се намерно кратко, а из стенографских бележака потпуно како је било, да су сви говорници, међу којима и писац овога написа, говорили документовано и најубедљивије противу тога предлога Суда и уступања електричне централе странцима. Писац ових редака цифрама је тада доказао, да ,,тај предлог Суда штети Општину за око 150 милиона динара", и да (е то „један пут, који води Општину у банкротство". У записнику је, међутим, то све забележено овим речима: ,,После тога претседник је објавио да је предлог Суда да се уступи електрична централа групи Сосиете де Банк Суис примљен оГромном већином Гласова са ивузетком три Гласа, а тако исто и да је Одбор дао овлашћење Суду у погледу вођења преговора и закључења зајма у земљи или на страни."