Opštinske novine

Значај изградње школа у Нагли популациони развитак Београда, нарочито неочекивани пораст насељавања његове перифгрије, изазвао је огромно повећање броја школске деце. Од 5230 ученика основних школа, колико их је 1928 године било у Београду, данас се тај број попео на 17.680, што се најбоље илуструје из овог табеларног прегледа:

Г одина

број

број

број

број

школа

учионица

одељења

ђака

1926

14

111

137

4.614

1927

14

111

143

4.834

1928

17

145

175

5.230

1929

21

155

226

8,445

1930

21

168

277

12.289

1931

22

184

283

12.485

1932

22

188

309

13.725

1933

24

231

347

15.887

1934—35

25

256

373

16.768

1935—36

27

284

420

17.680

НОВИХ ОСНОБНИХ Београду ставом. У овом програму нарочито је вођено рачуна о густини насеља и величини извесних београдских агломерација, као и о гравитационој снази појединих београдских крајева, нарочито на ужој и широј периферији Исто тахо вођено је рачуна да нове основне школз буду изграђене на начелима саврзмених педагошких, социјалних и хигијенских скватања школских уређаја. ГТрва, велика етапа овога програма у изградњи нових и проширивању старих основних школа већ је дата у рад. Тако пздижусесада четири нове основне школе са целокупним хигијенско-социјалним урсђа^ем, и то: на Банозом Брду за Чукарицу са 12 учионица; на Дедињу са осам учионица' на Запад:тои Врачару са 10 учионица и на Топчидгрском венцу са шест учионица.

Овако велики број ученика основних школа у у односу на сасвим недовољан број учионица — изазвао је нередовност основне настазе, јер се у највећем делу Београда изводи педагошки штетна полудневна настава. Ма дај е Београдска општина изграђивала нове основне школе, ипак та изградња у току последње деценије није ишла у размери са порастом броја ученика основних школа. Број учионица порастао је за последњих 10 година са 150°/о, док је број ученика основних школа порастаз са преко 400%. Због тих размера у односима 1935—1936 школске године извођена је у Београду полудневна настава у 276 одељења, а за полудневну наставу највећи педагози подвлаче да се граничи са полунормалним школовањем. Свестан значаја овог културног проблема Београда као Престонице, претседник града Београда и претседседник београдског Школског одбора г. Влада Илић израдио је, са члановима Школског одбора, један одличан програм изградње нових основних школа као и назиђивања и проширивања старих. Циљ је овог програма да се у што скоријем времену створи довољан број учионица у свима београдским школама, како би се једном престало са нередовном полудневном на

Претседник Београдске општине г. Влада Илчћ У исто време назиђаза се по један спрат или ново крило: на основној школи Краљице Марије, (Вождовац), чиме се добија 6 нових учионица; на школи „Бранка Радичевића (Топчидерско брдо), где се добија 5 нових учионица; на основној школи „Ћарила и Мгтодија" (Мали Мокри Луг), где се добија 6 нових учионица, а на Бањици се адаптира једна зграда за 3 нове учионице итд.