Opštinske novine

16

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

Стр. 797

После прегледа инсталације гости конгреса провели су на Белим Водама неколико часова у ретко пријатном расположењу, а Савез словенских гасарских и водоводних удружења одржао је за то време и своју седницу. Домаћин овог симпатичног и у сваком погледу успелога конгреса била је Општина београдска са својом Управом водовода. Господин Влада Илић, претседник Општине београдске дао је у част учесника на Конгресу банкет на коме је одржао бурно поздрављени говор, у коме је, између осталог, подвукао: „На завршетку плодног и успешног рада Вашег јубиларног конгреса осећам необично задовољсгво да поздравим у Вама вредне пионире на пољу националне употребе плина, усавршавања водовода и примене технике у санитарној служби. Ваши напори, господо, и ваши радови имају за циљ задовољавање оних најосновнијих и најнасушнијих потреба градског становништва, без чијег се задовољења данашњи наши градови не би могли ни замислити. И зато имајте уверење да смо ми сви са интересовањем пратили ваш рад од чијих резултата очекујемо побољшање прилика живота по нашим насељима. Из појединих реферата одржаних на конгресу могли смо

се уверити са колико се стручности и са колико истрајности ви уносите у решавање проблема од општег значаја, а то је најбољи пут ка сређивању соци;а\них и привредних прилика у нашим градозича и нашем друштву уопште. И овом приликом хоћу да истакнем колико ми је драго што међу вама видим истакнуте стручњаке ваше струке са стране. У овако озбиљним пословича, као што су ови које ви решавате на вашем конгресу, овај лични додир и непосредна сарадња могу дати одличних резултата и гаоје је дубоко убеђење да ће их овај наш конгрес дати. Нарочито желим да подвучем да међу гостима видим велики број учесника браће Чехословака, који су и овом приликом дали видног доказа са колико пажње прате све манифестације нашег јавног живота. Исто тако, господо, мило ми је да истакнем присуство браће Пољака. То нам је најбољи доказ да територијална удаљеност не може бити сметња кад се ради о искреној братској сарадњи. Из чињенице да су на вашем конгресу пружили своју драгоцену сарадњу претставници Аустрије и Немачке можемо закључити колико су наука и примењена техника постале моћна веза међу народима".

Рад и одлуће Конгреса Савеза градова

Конгрес Савеза југословенских градова претставља највишег идеолошког репрезентанта наше градске комуналне политике, претставља наш врховни комунални форум, комунални парламенат наших градских самоуправа! Конгреси Савеза градова ауторитативно подвлаче иотребе хитног решавања свих актуелних комуналних проблема, од нормирања комуналних финансија и увођења социјално-правичнијих извора прихода и поштеније расподеле комуналних расхода, па до прокламовања праве и пуне самоуправе, здраве и истинске градске самоуправе! Борба за градску самоуправу није ни гест, ни фраза. То је догма; можда чак и религија Савеза градова. Без широких радних самоуправа и финансиске самосталности градских општина не може се доћи до просперитета наших градова. Борећи се пожртвовано за комунални просперитет и праву демократску самоуправу, Савез градова је и редакцијом својих појединих законских пројеката и целокупним својим радом, идеолошким и практичним, био и остаје један од моћних бранилаца југословенске народне заједнице и њене државне целине. А у исто време Савез градова је и културно и социјално на висини свога времена. Ни једна велика и конструктивна идеја социјалног напретка и комуналног просперитета не претставља за њега ни јерес, ни баука! Делатност нашег Савеза градова увек је била политички — светла, социјално — прогресивна. У своме брзом еволуирању Савез југословенских градова све се више приближује својој правој мисији: да буде инструктивни вођа и иницијативни покретач једне здраве, стручне, програмске комуналне политике у нашим гра-

довима, да буде и теоријска и практична врховна институција наших градова, њихоз мозак и њихов радни крвоток у исто време... И на овогодишњем Конгресу Савеза градова истављена су и стручно расправљана многа животна питања која тиште све наше градове. Овогодишњи Конгрес Савеза градова одржан је 20 септембра т. г. на Цетињу, а дан раније, 19 септембра, одржана је у Дубровнику пленарна седница Управе Савеза градова са делегатима осталих градова. Одлуком Претседника Београдске општине господина Владе Илића, Београдску делегацију за скуп Савеза градова у Дубровнику и Цетињу сачињавали су г. г. Душан С. Николајевић, претседник Културног одбора Већа гр. Београда као заступник Претседника господина Владе Илића и као вођа делегације, градски већници г. г. Миливој Благојевић, адвокат, као заменик вође делегације, др. Петар Марковић, адвокат, Стеван Милутиновић, дрогериста, Божидар Матовић, нач. мин. у п., Марко Радовић, пуковник у п., Павле Кара-Радовановић, новинар, Мил. Т. Симовић, професор, Душан Михајловић, привредник, и градски чинов. г. г. ТБубомир Нинић, шеф Кабинета Претседника г. Владе Илића и Слободан Ж. Видаковић, шеф Одељка за штампу гр. Београда и шеф Канцеларија Савеза градова. Пре одласка на Конгрес, делегација Београда одржала је са Претседником г. Владом Илићем неколико конференција на којима су израђена гледишта београдске делегације на сва начелна и конкретна питања, која се имају решавати на Конгресу Савеза градова.