Opštinske novine

Стр. 798

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

Пленум Управног одбора у Дубровнику 19 септембра т. г. у 10 часова пре подне отпочела је пленарна седница управног одбора Савеза градова у свечаној сали градског већа Дубровачке општине. Пре отварања пленарне седнице, конферисали су претставници најуже управе — претседнишгва и пословних функционера — Савеза градова г. г. в. д. претседника Савеза г. Теодор Кауфман, потпретседник града Загреба; вођа делегације Београда г. Душан С. Николајевић, претседник Културног одбора гр. Београда; претседник Савеза градова г. др. Јурај Адлежић, претседник града ТБубљане; главни секретар Савеза градова г. др. Емин Богдановић, магистратски директор Загреба; шеф Канцеларија Савеза градова г. Слободан Видаковић, и г. др. Мија Мајер, референт у претседништву гр. Загреба и Секретар Савеза градова Краљевине Југославије. На овој предконференцији дошло је до једнодушног споразума по свима питањима дневног реда како пленума Управе, тако и Конгреса. Претседништво Савеза градова, оличено у градовима Београду, Загребу и ЈБубљани још је једном манифестовало своју конструктивну једнодушност... Пленарној седници Управног одбора, коју је отворио в. д. претседника г. Теодор Кауфман, присуствовали су претставници већине наших градова. Дневни ред овога заседања био је врло обиман и у духу реалне и стручне међуградске сарадње. После извештаја Пословне управе о раду Савеза градова у 1935 г., као и извештаја о завршном рачуну и извештаја Надзорног одбора, израђен је буџет Савеза. На тачци дневног реда о одређивању седишта Савеза градова за идући трогодишњи период — вођа Београдске делегације г. Душан С. Николајевић подвукао је досадашњи успешни рад Претседништва Савеза у Загребу, нарочито идеолошку делатност г. др. Емина Богдановића, па је предложио да седиште Пословне управе Савеза градова остане и за идуће три године у Загребу, што је једногласно примљено. Затим се прешло на расправу избора управног и надзорног одбора, па је остављено градовима да претходно изврше избор градова по бановинама, т. ј. да градови сваке бановине предложе своје кандидате за конгресну листу. . . Ма да је претседник града Сомбора много инсистирао да се идући конгрес градова одржи у Сомбору, ипак је Управни одбор остао при своме првобитном предлогу да се идући Конгрес одржи у Бањој Луци. (У Сомбору ће се одржати пленарна седница Управног одбора Савеза градова). Са ових чисто организационих, савезних питања, прешло се на врло плодну и стручну дискусију по актуелним комуналним, социјалним и урбанистичким проблемима наших градова. Преко 30 конкретних предлога поднели су претставници наших градова и сав тај материјал требало би штампати јер је од вредности. Штампање те стручне дискусије са управних пленума Савеза градова илустровало би практичан значај овог колективног контакта претставника наших градова, што се не да видети из свечане седнице Конгреса, која је

више мање манифес.тационог карактера! Апсолутна већина свих тих предлога, поднетих на пленарној седници у Дубровнику, односила се на актуелне финансиске, урбанистичке, социјалне и административне проблеме наших градова. Све оно што је од тих предлога пленум Управе Савеза прихватио, одлучено је, да се по могућству резимира кроз конгресну резолуцију Савеза градова. Примера ради да поменемо дватри од тих многобројних предлога: Претседник града Љубљане г. др. Јурај Адлежић у једном документованом и убедљивом говору учинио је низ конкретних иредлога како да се организује помагање неупослених радника у градовима, а нарочито како да се узорно реши питање збрињавања незапослене омладине. Сви ови предлози г. др. Адлежића о социјалној акцији градских општина, као и о јавним радовима и радним јединицама за неупослене омладинце, примљени су са пуним одобравањем. Вођа делегације града Београда г. Душан С. Николајевић говорио је врло обимно о социјалној мисији градских општина, нарочито о значају социјалног приреза за незапослене, као и о значају координиране акције Државе и градских самоуправа на сузбијању неупослености. Господин Николајевић снажно је осенчио националну конструктивност социјално-комуналне помоћи кроз систем јавних радова, као и убедљиво и документовано подвукао финансиску делатност Београдске општине под благотворном управом претседника господина Владе Илића. Претседник града Вршца, проф. др. Југо говорио је о питању школском, нарочито у односу на комуналне издатке за школе. Шеф Канцеларије Савеза градова г. Слободан Видаковић поводом говора проф. др. Југа, обавестио је, у име Управе Савеза градова, шта је Савез градова предузео код Краљевске Владе за расправу и решење овог актуелног проблема, нарочито у погледу комуналних намета за издатке на издржавање школа. Претседник Љубљане г. др. Јур. Адлежић поднео је цео низ нових предлога, као на пример: питање обавезног пружања статистичких података органима градских општина, питање устројства комуналних књижница у свима нашим градовима (са литературом из комуналне знаности, месних комуналних проблема, локалне белетристике и т. д.), као и истакао потребу да пословна управа Савеза градова, претседништво и функционери Савеза, држе што чешће заједничке радне седнице. Делегат града Београда г. Миливој Благојевић доказао је потребу да сви југословенски градови учине заједнички апел на Државу за правичну накнаду заузећа општинских земљишта од стране Државе, као и за накнаду за одузета земљишта за железничке потребе. У своме обимном говору г. Благојевић је илустровао колико је Београдска општина притиснута издржавањем многобројних установа, које су изразито државног карактера. Тражио је, да се градови растерете, као и да бановински прирез припадне Београдској општини за унапређење града и помагање санит•гарно-социјалних установа. По питању иницијативног покретања и научног проучавања комуналних, социјалних, урбанистичких,