Opštinske novine

Некролови;

| Херман Вендел

„Мој рад на упознавању одлика и циљева југословенског народа, који сам започео за време рата, прибавио ми је мржњу свих силника...!" Херман Вендел. Још се једном горко расплакала рањена отаџ бина. Умро је Херман Вендел, шен најискренији пријатељ, Србин до срцу и осећањима, Француз по духу, Немац по рођењу.

•Ј- Херман Вендед. И ако је рођен под суморним небом фебруарске Немачке, ипак је дубоко и неизмерно волео Шумадију, као да се родио у срцу њеном. Вендел је упознао малу предкумановску Србију још пре тридесетак година. И једнога дана прошао је њене дубраве и осоје, њене шуме и пригревице, њена села и њене бачије. Осетио је билб Србије и заволео ју је синовски. Касније је прокрстарио и Јужну Србију, Обдарен високим смислом научника да у огромном масиву стења нађе расуте златне жице истине, Вендел је још при првим својим корацима по тлу своје друге отаџбине, Србије, осетио сву величину душе нашега народа и сву легитимност његових националних идеала! Праћен на своме првом научном путу по Србији поч. Димитријем Туцовићем, Вендел • је био у још срећнијим околностима, да све боље, пластичније и тачније види но сви други пре и после њега. И откривши ту истину о мучном животу једног душевно великог народа, Вендел је заволео и своју веру у лепу будућност тога народа. . . — Ношен том вером, он се увек снажно и Непомирљиво борио за национална права Србије. Ево једног од хиљаде примера:

Када су дошли тешки дани искушеша за малу Србију, Србију у изгнанству, измрцварену ратом и епидемијама, онда је пред европски научни свет изашла књига бугарског дипломате Ризова да научним разлозима оправда мучки братоубилачки удар Бугарске на Србију и претензије шовинистичке Бугарске на Македонију, и српску и грчку. Европа је на све то ћутала, готова да у своме умору и пасивитету прими ове фалсификате као научну истину. Моменат је био сјајан за шовинистичку Бугарску. У колу централних сила, она и Немачка биле су на зениту своје снаге. Победа на бојном пољу требала је још само победу на научном пољу, да је допуни и заокругли, и да пред савешћу европских народа анексија Македоније не дође као ратна пљачка него као тобожње „праведно уједињење бугарских шовиниста са својом мученичком Македонијом". Тада се дигао само један моћан, научни протест. Он није дошао од наших савезника, није дошао ни из неутралних држава, него из народа, који нам је по ратној срећи и по својој империјалистичкој инвазији био тада најљући непријатељ, тај громки протест дошао је из самог — Немачког народа! Дигао га је пред научним форумом целога света Херман Вендел. Отпочео је један жучан, безкомпромисан дуел између Вендела и Ризова! Ризов је износио и историске, и језиковне, и црквене и безброј других . фалсификованих и апокрифних доказа за своју тезу, „да је Јужна Србија чисто бугарска национална провинција!" Вендел, одличан социолог, снажан стилиста, сјајан познавалац српског народа, н>егове историје и његовог фолклора, обарао је једну по једну „аргументацију" Ризовљеву и после кратког времена целу „научну зграду" Ризовљеву развејао је Вендел у прах и пепео... Сви већи европски листови, чак и неутрални, па и многи непријатељски, описали су ову научну борбу ин екстензо и резимирали је као несумњиву победу Венделове тезе, да је Македонија српска а не бугарска. Ризов у огромној депресији умире од срчане капи као што један вели, или се трује стрихнином — као што други тврде! Свој пораз запечатио је својом смрћу и смрћу бугарске шовинистичке тезе!... Са таквом снагом и одлучношћу Херман Вендел је увек и у свакој прилици бранио права српског народа, а нарочито онда када је српска држава била окупирана од — непријатељског империјализма Немачке и Аустроугарске! О томе Венделовом безпримерном елану за српску ствар писало се са пуним признањем. Један од наших највећих публициста, г. Живојин Балугџић, вели у „Политици": „...Чули смо како је, кад је Србија покорена, Вендел крвава срца писао о врлинама несрећног народа. Читали смо како је енергично и са снажним аргументима бранио у немачкој јавности наше оправдане аспирације... Он је са пуно заноса и пре рата, а нарочито за време рата, па и доцније, бранио права Југословена да се уједине. Тим својим ставом, он је дошао у сукоб са својом