Opštinske novine
БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ
Стр. 693
могао применити у Европи, бар у општинама које не прелазе милион становника, јер се тиме народ постиче да добро прати политику евоје општине. Због човечије природе са свима шеним слабостима, треба увек очекивати да ће бити протекције и злоупотреба јавне службе. И у колико су заједнице веће и богатијо, у 1толико ће бити више искушења. Отуда је незбично потребно да народ стално прати вођење јавних послова. Опресност, стална опрезност. Оно што је речено у једном енглеском граду, где је полициј.а под управом комисије општинског одбора давала повода многим приговорима: „Надзиравајте одбор за надзиравање", — може се рећи за све одборе и комисије. У европ|-, ским градовима дужност надзора и критике општинских одбора оставља се обично штампи, али у америчким градовима има често и удружења чији чланови припадају свима политичким странкама, и који пошто су познати и цењени као људи доброг расуђивања и 'неоспорне честитости, чине заједници услуге не само што држе на оку општинске власти, него и што препоручују грађанима кандидате достојне поверења. Таква преданост би била потребна у оним великим европским градовима где гомила не зна нити може знати за кога да гласа на локалним изборима". Држимо, да нема сврхе улазити детаљно у одредбе финансијског дела данашњег закона, пре свега за то, што мислимо да је суштина целог тог дела у обезбеђењу сигурних извора прихода, који ће општинској самоуправи гарантовати несметан рад и просперитет, него ли одредбе о поступку, надзору итд., а затим и с тога, што није познат степен, или ранг, да се тако изразимо, Који ће будући закон дати општинској самоуправи. Као што се то види из предњег дела овог написа општинска самоуправа од „уже" па до „најшире" може имати безброј нијанса', и од тога у којој ће нијанси бити дата општинска самоуправа зависиће, који ће степен финаеијске независности моћи доћи у обзир. Али је несумњиво, да ће министар финансија у сваком случају задржати надзор над изворима прихода оПштинске самоуправе, у колико закон не буде повукао јасне границе истих, било посредним било непосредним путем, јер данашње економске прилике то неминовно захтевају.
У погледу расхода, када општинске управе буду биране, и када, као што смо такође напред напоменули, контрола грађана буде ефикасна, Министар финансија неће имати потребе да се у то меша. Али стојимо на гледишту да би закон имао свакако предвидети однос изм^еђу личних и материјалних издатака, како би се обезбедило стање у том погледу, јер из искуства које имамо, предвиђамо врло тешке последице овако лоше вођене персоналне политике у градским општинама. Може се претпоставити какво ће стање у том погледу изгледати после 20—30 година, кад огроман број ислужених чиновника буде својим пензијама оптеретио градске буџете и колико ће износити те партије на њихове пензије. Данае, на пример, Београдска општина издаје на пензије својих службеника 10,928.663,— динара, а како ће тек та цифра изгледати после 20 година? У Енглеској, на коју се сви тако радо пози!вамо, кад хоћемо да покажемо потребу широке општинске самоуправе, од укупних расхода свих самоуправних тела свега 3°/о иде на личне расходе, док код нас тај проценат износи 27,89%. Стварање чиновничких општина не можемо правдати социјалном бригом, јер је у Енглеској свакако на већем ниво-у социјално старање него код нас, али Енглеске самоуправе упосљавају само неопходне радне снаге, тј. службеници се не постављају из социјалних, сентименталних и сличних побуда, већ се незапослени помажу из специјалних партија раехода, које иду на социјалне сврхе, а које претстављају раскошне суме. Тим п)пгем дакле, и код нас треба поћи. Ето, такве појаве служе за повод онима, који се одупиру народним самоуправама, те бацају крилатице о незрелости и неспособности народа за исте. Међутим овакве и сличне појаве нису последица незрелости и неспособности народа, већ ранијих режима у коме народ није имао могућности да води контролу над радом општинске управе. Али опасност по углед општинске самоуправе исто тако може наступити и онда, ако се онај и еувише партијски експонира. С тога је заиста мудрост наћи златну средину, те задовољити и наш традиционални осећај за политичком партијом а да ипак ова не наметне своја негативна дејства општинској самоуправи.