Opštinske novine

Већничка трибина

Д«р Тихомир Сииић проф. униберз. и ђећнић града Београда

СанитетсКо-хигијенсКи проблеми Београда

2) Грађевинска политика У вези нашег првог чланка објављеног у часопису Београда „Београдским општинским новинама", овдз би хтели да проговоримо о још једном проблему комуналне политике који интересује исто толико (ако не и више) хигијеничаре, колико архитекте, инже љере, економисте, социологе итд. То питање о чему желимо овде да говоримо односи се на проблем урбанизма градова у опште, Београда понаособ. Еелики значај станбеног питања за чување здравља је данас изван сваке сумње. Много више него ли и само одело штити сган човека од ћуди времена и климе. Захваљујући томе, човек је у могућности да се настани на свим деловима земљине кугле, често и под најразличитијим атмосферским и климатским погодбама. Но и ако јс ова чињеница тачна ипак се не сме заборавити, да при изграђивању већих комплекса нарочито у појединим варошким агломерацијама наступају радикалне промене средине нарочито животних услова, који несумњиво имају снажног утицата и на сам човечји организам. Значај овог утиција постаје у толико већи када се има у виду да се највећи део живота проводи у становима. А како ови утицаји могу и неповољно деловати на човечје здравље онда је јасно да овај начин живота по становима помоћу кога смо желели да се сачувамо од природних опасности и штетних угицаја којима су изложени примитивни људи, може донети и доноси нове опасности, и нове штетне угицаје Али сем овог утицаја на човеково здоавље, станбено питање игра значајну улогу и у целокупном мооалном стварању како појединица тако и цзлог народа. Каз што су цивилизација и култура могле постати и развити ое тек пошто се је чозех смиоио и на једном месту стабилизовао захваљујући заитити коју му је пружио стан, тако исто и њихово даље одржавање и њихов даљи про рес у мно~оме су зависни од правилног решења овог станбеног питања. Са преношењем целокупне животне динамике из примитивне колебе прдко замкова и

средњевековних тврђава на варошице, вароши, а у последње време поглавито на велике градове, станбено питање а с њим и проблем урбанизма добио је свој особити значај. Јер не треба заборавити да је свака велика варош само један од органа, а престоница главни орган организма који прзтставља једна земља, једна држава. Од тих великих вароши зависи организација појединих нација а ове националне организације сачињавају интернадионалне. Велика варош је срце односно динамични центар крвотока који струји кроз средину у којој се она налази, али она је у исто време и мозак који управља целокупним нервним системом, а преко њега и свима радњама које потичу и које се завршавају у тим центрима. Економски, политички, духовни и друштвени живот једног народа, једне земље, има своје центре у великим варошима и свака промена која потиче од ових центара Нс1лази одјека и код већ заборављених и изгубљених индивидуа по најзабаченијим крајевима. Обзиром да данашњи живот брзо исцрпљава човека и тр и физички и нервно, потребно је да би се организам одржао у својој пуној снази накнадити те утрошене снаге. Брза накнада свакидашњих губитака не може се међутим ни замислити без здравог и снажног организма; а здрав и снажан организам без здравог и удобног стана. Из ових чињеница јасно се види какав огроман значај имају сганбена и урбанистичка питања како за поједлнце, тако и за мање или веће заједнице. Велике вароши управљају животом народа, и према томе са слабљењем и изумирањем не\иких вароши лагано се гаси и изумире живот читавог народа и земље. Ови разлози су навели велики број земаља да посвете своју нарочиту пажњу правилном решењу тих питања. У томе погледу нарочито значајан акт претставља објављивање РиБНс НеаНћ Ас1 од 1848 којом је Енглеска поставила први камен темељац националном законодавству које се односи на хигијену вароши и станова. У истом добу је и Француска на личну иницијативу Наполеона III приме.нила у политици урбанизма схватања која су без сличног преседана,