Opštinske novine

3*

ВЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

Стр. 695

Од тога доба, захваљујући прогресу који је наука — нарочито бактериологија и хигијена — учинила, наша су се знања у погледу значаја околине и стана на човека знатно проширила и продубила. Ова сазнања у почетку скромна и у оквиру лабораторија, убрзо је модерна наука у свом победоносном замаху прихватила и практично искористила у техници изграђивања, проветравања, загревања и осветљавања, како би све озе тековине науке што више допринеле у.одности и з рављу човека. Револуција која је овим створена у нашим схватањима о хигијенским потреоама човека и могућностима да се она приведу у дело родила је наду код хигијени-гара и соцлолога да ће, најзад, дочекати да нестане мрачне слике пренасељених вароши и градова. Ова нада нашла је новог потстрека у скорашњој еволуцији урбанистичке политике у многим земљама, као и у новим различитим решењима модерне архитектуре и технике. У том погледу већ видимо на помолу слику будућих вароши, веП видимо многооројне конгуре које су пуне обећања, већ видима станове и њихове инсталације које осигуравају својим становницима најразличнијег доба оне животне услове које поставља хигијена: а то су сунце, СЕетлост, ваздух, простор, физички и душевни одмор. Урбанистика, техника и архитекгура су се тако ставиле у службу односно уврстиле у ред оних доктрина, које сматрају одржавање и побољшавање физичке и менталне конституције као главни циљ модерне хигијене. Хигијена изграђивања и урбанизма претставља несумњиво питање које је Еећ само ио себи веома сложено. Као и највећи број других хигијенских проблема и овај је проблем тесно везан са економским, финансијским и социјг^лним питањима. И како се при проучавању сваког станбеног проблема мора водити рачуна и о осталим питањима који сви заједно сачињавају једну целину, покушаћемо да овде учинимо кратак општи преглед урбанистичке политике нарочито Београда, постављајући при томе, с обзиром на њихову важност и циљ овог чланка, хигијенска питања на прво место. Оскудица станова осећала се је у многим земљама и пре рата. После једног пролазног побољшања које се је манифестовало у неким већим варошима, наступило је услед рата и његових економских последица осетно погоршање ситуације. Ова чињеница је приморавала све чешће државе као и општине да интервенишу што више. Ове интервенције, и ако диктоване економским разлозима, нису биле лишене и социјалних и политичких мотива. При томе се и поред сложеног карактера станбеног и урбанистичког проблема, разноврсних економских, социјалних и политичких погодаба као и различитих станбених стандарда, политика разних згмаља, карактерише истоветношћу циљева и једнакошћу принципа.

Као једна од првих мера, које су поједине државе биле приморане да усвоје, била је: законско регулисање цена кирија и њихово одржавање на једном стандарду, који одговара платежној моћи грађана. Ова законска мера, која се је одржавала и продужавала у појединим земљама према њиховој еконо.иској и финансијској ситуациЈИ, приморавала је одговорне фак1оре да вешта-пси фаворизују индустрију грађења. Сретства која су у овом циљу примењивана била су различига, као што је била разли .ига и њихова ефикасност. Државне и општинске суЈвенције разно/ облика, зајмови, позајмице на хипогеку, новчане помоћи и олакшице у плаћању закупа разним удружењима, изграђивање станова у режкј,л државе или општине, то су у глдвном били оолици ових интервенцлја. Према ллкалнлм, националним и општим погодјама ове интервенције су биле предмет законских одре аоа и разних организационих мгра чија је примена опет зависила од трајања и величине постављених задатака. У томе погледу се је морало водити рачуна и о општој државној полигици, нарочито у погледу земаљског кредита. Тешка економска криза која још увех притискује многе земље само је погенцирала још више дужност и потребу државне интервенције, нарочито у погледу појачања грађевинске делатности. При томе је држава била приморана, не само да фаворизира грађевинску индустрију него и да предузима нове радове, да би олакшала беспослицу. У томе циљу она је приступила између осталог и изграђивању читавих нових насеобина, или већој или мањој трансформацији старих. При иззођењу ових радова наилазило се скоро у свима земљама на велике тешкоће, нарочито при ренавању два заиста тешка проблема како социјалне тако и здравствено-хигијенске природе а то су иитање нехигијенских и нездравих станова и питање пренасељености. Те кина ових питања различита је у разним земљама. Она је у главном сразмерна урбанистичкој еволуцији и социјално-економским условима који владају у дотичној средини. Број станова које су државне власти у појединим земљама изградили у току последњих 10—15 година достиже значајну цифру. У појединим земљама ова цифра премаша цифру од једног милиона а у неким градовима износи више десетина хиљада. При томе су у појединим државама предвиђене државке и општинске субвенције које ће омогућити изграђивање још стотине хиљада здравих и хигијенских станова. У неким земљама суме издате у току последњих 15 година у облику државних субвенција или јавних дажбина прелазе и суму од 10 милијарди златних франака. А у данашњим буџетима појединих држава налазе се суме од више стотина милиона златних франака, намењених само за плаћање суб-