Opštinske novine

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

Стр, 705

одлични часопис Београда „Београдске општинске новине" да је сваки од нас, вероватно, довољно упознат с њом. Има, међутим, у питању туберкулозе једно подпитање, 1које готово не постоји у другим болестима и које, овде, на жалост, или се не узима озбиљно у обзир или му се важност не истиче довољно јасно. То је питање смештаја туберкулозних болесника, које је важно колико због лечења толико и више још зЗог предохране од туберкулозе. Говорећи о овоме, ми ћемо морати рећи две три речи и о самој туберкулози, колико је потребно у цељи лакшег разумевања питања. Свима нама је већ добро познато да је туберкулоза једна веома тешка и зла болест свих народа, јер и поред свих интеревенција против ње, ипак се њој још увек плаћа на^већи данак како у људима тако и у новцу. Истина, у многим државама, благодарећи активној борби против ње, туберкулоза је потиснута са свога трона најсмртоносније болести да би направила места другим болестима, досгојним, можда, модерне цивилизације и културе, као рак, срчане болести и др., илак туберкулоза остаје и даље прва међу осталима и по својој распрострањености по земљи и по својим помором света и, најзад, по својој великој привредно-економској и етничко-социјалнзј штети целог човечанства. Доиста, од свих помрлих лица на свету од разних болести једна седмина, од прилике, су жртва туберкулозе. Наравно, има држава где је смртност од туберкулозе мања и износи тек дванаести део, али зато опет у другим државама она се пење и износи једну трећину па и више још. Ова разлика у морталитету људи од туберкулозе пс државама још се боље истиче када се моргалитет од туберкулозе упореди са бројем живкх становника. Тако на 100.000 становника, како се обично рачуна, морталитет од туберкулозе по државама креће се између 50, као најмањи, и 400, као највећи. Код нас је овај морталитет нешто мањи од највећег и износи 350 на 100.000 живих становника, што, наравно, није за неку особиту похвалу за нас, пошто то опет претставља један осетан губитак за нашу државу од приближно 50.000 душа годишње! Читав један »обласни град становника губимо ми сваке године само од туберкулозе, а не би тога било да је само мало више разумевања и добре воље. 11о себи се већ разуме да овај тако велики морталитет од туберклуозе иде напоредо и с оболењем људи од исте болести, рачунајући, у средњу руку, 15 до 20 оболења на један смртни случај. Овако велика смртност од туберкулозе није могла, наравно, остати без штетних утицаја на обичаје, живот и економски развитак друштва. Кобни утицај туберкулозе осетио се прво на дужину човечјег века. У државама, где

се води активна и смишљена бОрба против туберкулозе, приметило се, да се не само смањује морталитет од ње код грађана, већ да се код њих сразмерно повећава дужина живота. Људи мање умиру и дуже живе. Као пример навешћу, између осталих, Америку, која је за време од двадесет и пет година активне борбе против туберкулозе успела, прво, да морталитет од туберкулозе код својих грађана смањи на половину и доведе до 90 на 100.000 становника и, друго, да дужину средњег века код истих скоро удвостручи и попне је на 54 година. Код нас, као што смо видели, морталитет од туберкулозе је још доста велики, јер износи око 350 на 100.000 становника и он је, вероватно, један од узрока за тако кратак средњи век наших грађана, који једва да износи 30 година. Узима се обично да само туберкулоза смањује средњи људски век за три до пет година. Не мање тежак утицај од туберкулозе осећа народна економија свих народа. Када се узме у обзир да туберкулоза коси највише младиће још недорасле за продуктивне радове и лица између 25—45 година, која су у пуној продуктивној снази, с једне стране и с друге, да је туберкулоза једна болест која се може лако избећи, онда излази да сваки или бар сваки други смртни случај од туберкулозе треба сматрати као неоправдан и недужан губитак једног члана друштва или суву штету за народну економију због нежељеног нестанка једног радног члана заједнице. Ова штета процењује се на разне начине. Ево једног простог али ипак доста тачног. Претпоставља се да средња продуктивна вредност једног раденог човека износи отприлике 65.000 златних динара, према томе када се овај број помножи са бројем, или бар са две трећине тога броја, умрлих лица од туберкулозе за годину дана у једној држави, онда ће се добити вредност економске штете од туберкулозе исте државе за исто време. У сваком случају, економска штета од туберкулозе за народну привреду сваке државе цени се на милијарде динара годишње или од прилике 250 до 300 динара од главе становника. Овде, наравно, није урачуната и штета за етику и науку народа од преране смрти од туберкулозе песника, уметника, научника и других умних и даровитих лица које ова болест радо посећује и пре времена одводи с овог света. Када би се за лечење и сузбијање туберкулозе код народа трошила само камата, и то не баш цела, од материјалне штете коју народи трпе од туберкулозе, ова болест не би, истина, са свим ишчезла са лица земље, али би сигурно њен бес био знатно укроћен тако да би она онда добила ранг једне обичне заразне болести са сношљивом смртношћу.