Opštinske novine

10*

Драг. Ј. Ранковић

Неостварени зајам општине београдске у 1840 год. — први општински прирез пре 95 година

Прва општинска управа у Београду почела је да функционише августа месеца 1839 а већ. после шест месеци, општина је тражила — 2000 дуката на зајам од државе да би исплатила летећи дуг у 500 дуката а из осталога да направи пожарне справе, да направи шпитаљ (болницу) и башту огради. Башта, то је вероватно данашњи Калимегдан, јер других паркова онда није ни било у Београду. Летећи дуг је 500 дуката, није био општински, нити га је она могла у толикој суми за свега нехолико месеци направити. Тај дуг је наслеђен од ранијег Обшчества београдског које се је у скромном обиму старало о општим потребама. То обшчество сачишавали су: Еснафи, виђенији грађани и кметови доцније, кад је општина установљена, ипак се је водило рачуна о том Обшчеству које би од прилике данас личило на збор грађана. И у овој преписци коју објављујемо помиње се Обшчество. У истој се помињу и обштинари. То су одборници којих је било 32 а које је бирало Обшчество из своје средине. Тр иакта који се односе на тражење зајма од стране обштине београдске, налазе се у Државној архиви, односно у архиви Совјета за 1840, и гласе: I Високославном Попечителству финансија. ,,Обшчество овдашње са согласијем Умирителног суда и Управитељства вароши Београда жели на своју потребу од високославног Попечителства финансија 2000 цес. у зајам узети. Овом поисканију је повод Обшчеству дало, што је данас београдска варош 500 цес. дуга свога исплатити дужна, обром тога је вароши овој неотложно мождне потребе набављати, и шпитаљ рпавити, и башту ограђивати, а нарочито до укрепљенија варошког фундуса и за исплату и други потреба обшчински, готови новаца потребује. Тим поводом прилагајући оригиналну облигацију с подписима снабдевену под знаком Обшчество са Управителства и суда овога согласијем, високославно Попечитељство финансија умољава да би 2000 цес. на јемство вароши Београда прихода, под обичним 6°/о интереса, на три године Обшчеству Београдском позајмити благоизволело". № 263 23 фебруара 1840 у Београду Управитељ вароши Београда Илија Чарапић. Деловодитељ А. Аранитовић.

Овај акт није акт Управе вароши Београда него општине београдске. Управитељ вароши потписао је исти у својству председника примирителног суда, односно општине, пошто је по „Закону о устројенију обштина" од 13 јула 1839 год. председник примирителног суда — општине —I у исто време био и управитељ вароши. То је тако трајало до 20 децембра 1841 год. када је управа вароши потпуно постала самостална установа државна. II. Високославном Совјету Књажества Сербског. ,,Из приложене у повереној копији рапорта управителства вароши београдске изволите високославни Совјет видити, како примирителни суд исте вароши иште 2000 у зајааг и под интерес на сто 6 из касе правителствене на потребе неке, у реченом рапорту наведене. Попечителство финансија подносећи предложено зактевање вароши београдске на решеније, учтиво упитати, долази, оћел' се примирителном суду вароши београдске сума од 2000 под интерес издати моћи. И у случају, кад каква обштина иште новаца у зајам из касе правителствене, какве ће се формалности при давању зајма обдржавати морати? Попечителство финансија тога је мненија да свака обштина желећи за своје потребе новаца у зајам из правителствене касе имати, мора се обратити својој власти под којом непосредствено стоји, и показати да јој је сума нека новаца необходимо нуждна. Надлежне обштине предпостављена власт, као на пример вароши београдској Попечителство внутрени дела, а други обштина Началничество, да извиде, како је сума која се иште нуждна, и да се може издати. Обштина после облигацију да начини с подписом примирителног суда и свију обштинара снабдевену, коју облигацију кад поднесе, да јој се сума зактевана изда. Да би се посо олакшао и ускорио, на облигацију да постави визу оно Надлежатељство од кога обштина зависи, и која је предводително испитала и извидила да је зактевана сума обштини поискавајућој неоспорно потребна". № 462 24 фебруара 1840 у Београду У отсуству г. Попечитеља финансија, члан Совјета, полковник Цветко Рајовић. Начелник отделенија промишљености јован Гавриловић.