Opštinske novine
3
Чланци и студије
Пићода С. Стјепановић референт Глађне Контроле КраљеЕзине Југославије
Надзор дрзЈсаве над општинама*)
А. Појам општине као самоуправе. Надзор државе уопште и његов разлог Општина је један социјални факт, једна заједвица социјалног карактеоа, и то заједница на територијдлној бази као и држава заједница људи, становника истога краја истога места. У Европи јз, за разлику од Америке 1 ), држава новог века општину затекла и признала јој правну личност у јавном и приватном праву, т.ј, дала јзј право заповедаша у извесном обиму, с једне странз, и, с друге стране, признала јој да има имовину различиту од државе. — Дакле општина је правно — створена од државе, а социолошки — у главном спонтана творевина (изузетак чини колонизација). Од државе се општина разликује у томе, 1) што је као њена творевина потчињена држави, 2) што има за разлику од државе право заповедања само на једном делу државне области. Интервенција државе је широкопотезна (води ра гуна само о такозваном општем интересу) па због тога не може да води рачуна о ужим територијалним, специјалним интересима. Стога ое градовима и другим настањеним деловима државне територије — општинама од државе признаје да се путем' својих органа старају о својим посзбним интерегима, који улазе| и у оквир општих интереса. Овако се дошло до идејз административне децентрализације (француски термин) односно идеје самоуправе (термин који преовлађујз у немачкој и енглеској правној литератури). Орију 2 ) узима да разлог административној децентрализацији није административни, него уставно-политички. Он сматра да са чисто административног гледишта админ. централчзације даје земљи вештију, интеграллију и јефтинију управу него админ. децентрализација. Али, Вели Орију, земљи није потребна само добра управа, нзго она има потребу за поли-
') У Лмерици су многе општине поета.те поеде држате ■ државни Јстав је опет савременик многих других. 2 ) ор. и 1ос. сИ.
тичком слободом, за што већим учешћем народа у управи, које учешће има даљз и једно васпитно-политичко д:јство при спремању народа да учествујз у владању целом др кавом. Ми не споримо овај разлог Орију-оз, али мислимо да он нијз једини и да га треоа само ставити поред већ споменутог административног разлога, а не њему противстављати. — Добром управом, наиме, може се назвати, по нашем мишљењу, само она управа која је у стању да задовољи што више потреба становништва и што више интереса, а да је уз то што јевтинија, — а потпуно централизозана управа онај први захтев не може задозољити, јер мора да дела у широким линијама. Потпуно централизована управа јзсте можда јевтинија, али није пуна — не садржи све потребе и интересе. Тако, дакле, порет, овог политичког разлога самоуправе постоји и разлог чисто административне природе који смо горе истакли. *) Литература 1.) Сл. Јовановић: О држави, Београд 1922;
2.) Др. М. Илић: Децентрализација и федерализам; „Мисао", 1922, кн>. 8, стр. 276—281;
3.) Др. Лаза Коетић: Административно право, кв>. 1 стр. 118-121, 242-269;
4.) Др. Ј. Стефановић: Централизација и децентрализација државне управе; „Архив" 1923, кн>. XXIII, стр. 398—421;
5.) Др. Станко Мајцен: (1) Коментар закона о општинама, Београд, 1933 (једино цигирано) (2) Коментар Зак. о град. општинама, Београд 193з.
6) М. Наппоп: Ргеиз <1и ОгоН аЉшшз1гаШ еГ ОгоН риоНс; Рапб, 1921, X еЈ., рр. 104—120, 249—294.
7) К. ВоипагЈ: Ргес1б (1е БгоН аЈтт1б1га1ј!, Рапб, 1935, рр. 337—356.
8) Н. Сег{ће1ету: Тга^е е1етап1а!ге <1е ОгоН а(1тји1з1гаи{, Рагјб, 1908, р. 179—211. ^9) ^ ОеЉег: 1,е гб&те тишс1ро1и11етеп<1, Кеппе с!и ОгоН риБис, 1930, рр. 5—34. ^10) 1,. Оиј|ш1: ТгеНе <1е <1го11 сои8Ши{1оппе1, Рагј^, 111 еЗ, 1927—1930; 3 го1,