Opštinske novine

Стр. 846

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

Основна, битна одлика самоуправе, односно административне децентрализације, јегте да ове локалне јединице — самоупраЕе — саме и ј-едине учествују у постављању својих органа, т.ј. централна власт нзма учешћа у наименовању самоуправних органа, — и следствено томе нема учешћа у њиховом смењивању. Још је карактеристика самоуправе, да су код ње у примени принципи избора и колегкјалног решавања, доношења одлука — стварања воље самоуправе као правног лица. Нарочито треба напоменути, такође као јздну ознаку самоуправе, да она у модерној држави врши једино управну функцију и њу не у потпуности, јер има управних функција које се сматра у тако важне за целу државу да их води само централна власт; а то су војска и иноотрани послови. „Тако општини од управе остајз такозвана општа управа и финансијска управа; наравно у границама њене ооласти". (Сл. Јовановић.) Од самоуправе, односно административне децентрализације, треба разликовати политичку дзцентрализацију, односно федерализам. ГТо Орију-у разлика је између ове две врсте организација у томз, што политичка децентрализација — фздерализам — претпоставља раскинуто јздинство праза у једној земљи, пошто дзцентрализоване јединице — државице, земље — овде имају своје законодавке органе па према томе врше и законодавну функцију у својој области. Међутим, админ. децентрализација, каже Орију, призна : е једлнство закона, јер децентрилизоЕане јетинице у оваквој организацији немају законодавне власти. Диги*) је опет мислио, да битна разлика између федерализма и адмкнксгративне ;ецентрализације није у ширини над\ежности него у томе, што код федерализма постоји правна обавеза за владајуће — за централну власт да поштују аутономију, а код административне децентрализације владајући могу, истим начином како су установили дзцентрал ?зацју њу и укинути. Према томе Дигкјево схватање у овоме питању могло би се у кратко формулисати овако: федерализам је правно — уставом — гарантована дзцентрализација, пошто код федералистички уређених држава постоје државни судови који штите локалне јединице државице, земље — од повреда њихоге општим државним уставом загарантоване аутономије, учињених од стране централне т. зв. саЕезне власти. Истина је, да ове разлике стоје. Код федерализма, за разлику од административне децентрализације, локалне једишие врше и законодавну власт; али овде треоа нааомзнути, да Орију прзтерује кад каже да нема јединства права код федералистички уређене државе. Нема га у колико је реч о јединственом

*) в. ор. с1(. и чтааак проф. Жлића.

извору, о јединственом законодавном органу, али га у !крајњој линији има у толико, што право локалних јздиница — земаља — државица — није равноправно са правом централне савезне власти: ово друго је јаче и сваки закон локалне јздинице у савезној, федерагизној држави, ако јз противан савезном закону било ранијем било доцнијем овај последњи ништи. И Дигијзва разлика није нетачна. Надлежност локалне јединице у федерацији је одређена и загарантована федералним уставом, па овде локалне јединице не стоје под законодавством федералне власти не:о с:оју аутономију изводе непосредно из фетералног устава и за своју аутономију имату организовану заштиту. — Али, овим дзема разликама мислимо нису исцрпљене разлике између адл!ин. децентрализације и федерализма, полити.ке децентрализације. Овим дзема разликама треба додати још две, које је истакао проф. С. Јовановић** дожећи се нема:ке државно-прав:-:е науке, која је до коајности исцрпно обрадила теорију федерализма. Наиме, између идмин. децентрализације и федерализма разлика је још у томе што локалне јединице у федеоацији има ; у право самоорганизовања; оне својз посе же уставе доносе у границама федералног устава, до:< општина, локална јединица у администоативној децентрал.изацији, оео пра^о самоооганиговања нема, него јој организзцшу одоеђује дркавни закон, к ји ноомира којз органе општина има и како ће до њих доћи. Напослетку, врло важна разлика између ове две восте ор^анизацијз састош се у томе, што код федеоације државице, земље учествују у највишој власти дожавној, у законодавству, пошто су позстазљене у једном од законодавних фактооа; њихова јз реч потребна код уставних поомзна савезног устава. Међутим, општине као такве. ни доуге локалне самоуправе код административне децентрализације не питају се ни у питању законодавства, а поготову у питању уставних промена у држави. Рекли смо горе да општина као локална јединица, као самоуправа у границама своје области| и с рбзиром на своје уже, територијалне интересе врши у модерној држави једино административне функцијз. Али, општина преко својих органа не врши само послове који се тичу непосредно њених специјалних интереса, него у свима државама општини се дају и извесни државни послови: држава за неке нарочито означене послове употребљава општинске органе и службенике место својих службеника. Тако се код општине могу разликовати две врсте послова: т. зв. послови сопственог делокруга и послови пренесеног делокруга. Разлика између ове дзе врсте посло-

*■) 0 држави.