Opštinske novine

Ин2&. ДлеЕссандар Крстић шеф Отгећа за парћобе и пошумљабаше Београда

Проблеми уређења Београда и његове оћолине Пошумљавање и улепшавање.

14) Ценшрални варошки парк на Ташмајдану Овде се раци о једном простору од 4 Ха. Према томе, овај парк по величини не би много значио, зато по положају он би био централни градски парк, јзр се налази у најважнијем делу градај, т.ј. у крају г^е су изграђене и у протекту да се граде најважније јавне грађевине Београда, као центра дожаве. Само требало би спречити даље уступање овог земљишта за разне јавне грађевине, јер онда неће ништа остати за насаде. И без тога је простор, о коме је реч већ, скучен. Слободне површине су овде већ толико десетковане, да ће оне пре служити као зелени украси монументалним грађевинама, него ли као јавна шеталишта! ПоД притиском многих актуелних потреба, Општина јз увек склона, да тим потребама изађе у сусрет и додели празне просторе за разне установе, па макар то било и на штету зелених ваоошких површина. Међутим, таква политика ће се доцније многоструко светити. Ми имамо данас многе примере у свету, где су поједини гра^ови морали да приступе рушењу великих грађевина и скупоцених објеката, да би само добили слоботне просторе за зелене обраде. Услет, пренасељености, овакви се проблеми данас постваљају у многим градовима старог и новог света. Треба се користити тим туђим скупо плаћеним искуством. Овде, и ако је у питању веома скупоцено земљиште у центру града, треба без предомишљања, све што је остало још слободно резервисати искључиво за јавне насаде. То треба учинити из многих разлога. Прво, јавне грађевине (а овде их имамо неколико) увек треба да буцу изтрађене у слободном простору, а не у грађевинским блоковима. Јер, оне саме по себи, по својој величини и своме значају, представљају и овако усамљени грађевински блок. Нзихова монументалност, архитектура и значај се тиме потенцира, а зе/ена обрада око њих само их улепшава и сматра се за неминовни декор, који им припада. Око њих је увек појачан саобраћај и циркулација станов-

ништва, те и из тих разлога треба што више слободног простора. Друго, ово ззмљиште већим својим делом и није за другу употребу већ за паркирање и то за јздну зелену обрацу у романтичном стилу, јер сама конфигурација терена такво решење диктира. Осим тога тако обрађена ова би површина добро послужила као спојница између центра насеља и палилулског краја, који делови града за са?;а нису органски везани између себе. И најзад, овај део Београда најзначајнији по својој намени, нема јавног шеталишта уопште. 15) Универзишетска БоШаничка башша(нова) Избор места се овде прецвиђа алтернативно и то: или простор на Топчидзрском брду, зв. ,,Живинаоник" у површини од 7 Ха и 40 ара, или терен код топовских шупа испоц игралишта ,.Југославијз" и општинског расадника, између улица Шумадијске и Југ. Богданове, у површини од б Ха. И једно и друго место по величини сасвим би отоварало помечутој сврси, а исто тако и јздно и доуго улазе у саставни део зеленог појаса, те с\едс т вено могу се употребити и за ботаничку башту. Повоима то преимућство што је на лепом положају, док друго је подесније у оеколошком погле^у с обзиром на намену. Обадва су подјеанако добро приступачна и удаљена од свих штетних утицаја на вегетацију. Док, међутим, садашња ботаниика башта изп.ожена је органском дејству ветра, као што је био онај лета 1933 а, када је башта била такорећи десеткована и упропашћени многи ретки стари примерци из биљног царства. 16) Општинско о1ледно пољопривпедно добро (економија) и расадник за екстензивне Г културе Кад је у питању предвиђање овакве једне установе, стојимо пред дилемом; да ли је уопште опортуно оснивање њено као комуналног објекта, јер није задатак престони^ке општине, да се бави пољопривредном произвот.њом и да погоршава и иначе тешко стање на п!и-