Opštinske novine

4

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

Стр. 853

воћа, поврћа и др.) могла би се и требала развијати интензивна пољопривредна производња. Наравно у доба данашње кризе и хиперпродукције у овом правцу треба ићи пажљиво, корак по корак, не пренаглити и не претеривати, већ изаЗрати увек „златну средину". Иначе се можемо разочарати и претрпе и неуспех. Једно је апсолутно тачно, да не можемо трпети, ниги пред том чињенлцом остати скрштених руку, д.а се пољопривреда у најближој околини Београда, у његовом атару, заштитном појасу, па чак и у грађевинском реону ни мало не разликује од начина пољопривредне обраде по најзабаченијим кра евима наше простране отаџбине. Ту се мора интервенисати не само у интересу економског јачања житеља престоничке околине, ве I! и у интересу самог Београда и квалитета његове апровизације. Тако би Београд добио околину онакву, какву треба да има и какву виђа;мо код других великих и културних градова на сграни, а себи поред директних користи и одличног снабдевања уштедела би Београдска општина многе и многе милионе. На пр. стварањем свога великог воћарског расадника, те разним олакшицама при снабдзвању житеља са воћним садницама, Београдска општина би могла да фаворизира воћарсгво (а на,ро шго високо воће) у непосредној околини до те мере, да би проблем пошумљавања на тај начин сам по себи био решен, те издатак у вези са тим (од неколико десетина милиона) би сасвим отпао. А када се има у виду пошумљавање престонице, као комунални пооЗлем, ту никакве жртве не смеју заустазити Београдску општину, да у том правцу учини све што је могуће у границама расположивих средстава, јер, пошумљавање је, не само естетски проблем за једно градско насеље, ве! и социјално-здравствени, а у нашем конкретном случају, нарочито с обзиром на кошаву, питање од првокласне градске хигијенске важности. Оно има данас и свој стратешки значај с обзиром на модерну војну сутрашњицу. Најзад, то је питање и чисто техничко, кад се има у виду, д,а јг то најбоље помоћно сретство за регулацију и асанацнју вароши, те спречавање ширења дивљих насеља по типу Јатаган-мале. Ово је само један пример како општина треба да утиче на трансформирање пољопривреде у својој околини преко своје властите економије. 4) Општина би створила један велики и сигуран апровизациони извор у непосредној близини, који би имао свог нарочитог значаја за исхрану у случају рата, суше и др. недаћа. Општини би на тај начин било омогућено, да у случају потребе ефиаксно интерЕенише и у смнслу регулације цзна, поред утицаја на побољшање квалитета произзода за исхрану грађанства (млеко). На све се то код нас мало

обраћа пажња и ту треба следовати примеру градова културнијзг запада. 5) И најзад, општина би примзром показала како треба да буде израђен њен заштитни појас, т.ј. з;мљиште од граница ширег грађевинског реона до границе атара, што претставља површину од око 4.003 Ха, Када се већ општина сматра и по слову закона надлежном да контролише уређење сваког кв. метра свога атара, та надлежносг ће јз сзакако изложити и извесним трошковима, И заиста, њој нијз свеЈедно да ли ће се у заштитном појасу, простору гдз јз дозвољена и пољрпривредна обрада, житељ бавити обичним ратарством (кукуруз, пшзница итд.) или ће гајити воћњак у комбинацији са сточарством) т.ј. нешто што је и за њега и за велоковарошко насеље корисније. Ако је игде потребна диригована пољопривреда, у општем интересу како продуцената тако и консумена~а онда је у нашем конкретном случају, где је симбноза између њих тако јасно изражена, интервенција неиз!егна. Она јз, понављамо, на обострану корист. У савременом развићу градова срећемо се ми са све више и више прописа, којл треба да регулишу однос између насеља и ње"озе околине. И заиста, нигде нема више испреплзтаности, сукоба тешкоћа и зајздни ког интереса, него у односима ове восте. А ко ће д?уги узети иницијативу за регулисање озог, рекао бих, соужитија ако нз општина? И сме ли се та иницијатива задожати јздино на доношењу законских прописа, који често пута остају само мртво слозо на хартији, или поред ове мере пасивног обележја, трзба ићи и корак даље и примером преко свога огледног добра и разним фаворизирајућим мерама убрзати ово трансформирање пољопривреде у означеном правцу. Ови побројани разлози за оснивањз општинског пољопривредног оглсног добра уједно могу послужити и као путоказ у коме смеру треба да се развија пољопривредна експлоатација општинских ззмљишга, као и у опште пољопривреда у околини Београда. Овим излагањем је показано и на потребу оснивања великог расадника на општинском имању. \ - _ и! 17) Цвншрални пттшшински расадник на Вождовцу 2 а разлику од расадника са екстензивним културама, овде је реч о расаднику са интензивним културама. Другим речима: овде се производи скупоценији материјал на много мањем простору. Један такав расадник треЗа да јз у самом граду због сталног снабдевања паркова са цветним расадом и другим. Ова служба, која је скопчана са свакодневним довозом и одвозом не да се ни замислити на једном удаљенијем простору. Зато површина коју ра-