Opštinske novine

Стр. 854

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

садник данас заузима ош 9 Ха и 59 аоа, потпуно одговаоа потрзби, а само место је идеално у сваком погледу. Овај, т. зв. ,,Нови општински расадник'' развиј,а се веома добро и сада већ можемо тврдити, да је нај5ољи у земљи и у том погледу без такмаца. У њему су већ извршене потребне инвестиције, које узгред буди речено, нису тахо мале, а биљна производња благодарећи свим по "ребним инвестици!ама напре п ује одлично. Ов е је ујздно и радни круг Отсека за паркове и пошумљавање: радионице, магацин .штале и др. Целокупна, пак. ова повошина уј 5 дчо служи, пошто јгз у ваооши, и као резервоар свете^ ваздуха, а сам расадник, као парк, додуше, са ограниченим приступом публике, али ипак са могућношћу да се грађанство, шетатући његовим стазама, поучи, како се негује биљни материјал и са којим востама растиња се ради код нас у вртарству. Расадник за^овољава потребе бољих врста култура, а годишња производња биљног матеоијала износи у вредности око 500 000,— динаоа. За оби^није вртурске културе, шумске сатнице и воћне младице, за које нам не недостаје места ов^е поедви^а се јеч;ан нов ве\ики расатник од 20 Ха у Пан г евачком риту при општинској економији. ОЕај расадник треба да омо-ући већу делатност на пољу пошумљавања Бзограда и околине. Са његовим оснивањем већ смо започели. 18) Цвнтрално или Главно варошко гробљв Да не будемо ускогруди у својим предвиђањима, а да истовремено не претзоамо ценимо потребу простора за ову своху око 80 ха. До ове повошине дош\о се на оснозу процењивања многих околности. Ту је узета у обзир данашња апсолутна смртност у Београду, његов досачашњи пооаст и будући приоаштај становништва са евентуалним смањењем пооцентуалног морталитета, који се у будућности може очекивати од општег побољшања хигијенских прилика. Јер. са нз ма\ом веооватноћом можемо поетпоставити, да ћз Бзоград за неколико деценита достићи цифру од милион становника, а када је у питању гообље, ми морамо гледати далеко унапред. И ако може постојати могућност доцнијег протпирења, ипак није опоотуно на њу се ос\онити, јер обично је баш због самог гробља нестане, или постане у најмању руку толико отежана да се опет нађемо пред проблемом селења. Према томе. оснивање гробља треба да отпочне на довољно великом простору, т.ј. тоеба одмах резервисати ону површину, до кОје се оно мисли коначно ширити. Величина потребног простооа зависи много, као што ћемо доцније видети, и од система обраде, а даљина изабраног места и од начина сахрањивања. Данашњи начин сахрањивања омогућују нам да идемо даље од вароши,

нашта смо и због скупо^е земљишта принуђени, а разлика у цени између бли кег или даљег земљишта, када је у питању оволики простор, толика је, да ће нам само један њен незнатан део исплатити потребне инвестиције за изградњу прилаза и брзих саобраћајних средстава. Јер нека је разлика само, да не кажем већа, неколико динара по м 2 , на 800,030 м 2 то чини капитал довољан за изградњу комуникација свих врста и у дужини од неколико километара. И када се имају добра поевозна средства, онда удаљеност не игра улогу. Ово је исто тако један од разлога, што се данас одустало од система локалних гробља за поједине варошке квартове и поетпоставља изградња једног великог централног варошКог гробља. И сам закон изискује већу удаљеност од насеља а и то из хигшенских и етичких разлога. И заиста у атару Општине града Београда је немогуће наћи један комплекс слободног земљишта од 80 Ха., који би одговарао за потребе гробља. Значи, да треба ићи и ван атара. У своје време, пое неколико година, био сам слат од стране Општине, да поред других питања, простудирам и питање гробља. Обишао сам многа гообља по ФранцусКој и Немачко'ј и о :томе опширно писао у оно време у општинским новинама. Овом приликом потребно је само изнети неколико нових опажања. На разлику од италијанске о д раде гробља, где је сва умешност и лепота сконцетрисана у изради натгробних камених споменика која често пута претстављају велика скулптурна дела, Немци обрађују гробља у виду паока, где елеменат природе и њене лепоте до \азз до пуног изража ; а. Таква гробља заузимају више простора, али таква гробља у урбанистичком погледу врше две функције, т.ј, служе својим простором за сахрањивање, а својом зеленом обрадом као заштита од ветрова и резервоаои свежег ваздуха. И заиста, најлепше и најбогатије обрађени паркови у Немачкој, то су гробља. Култ поема мртвима и трошење новца у вези с тим Немци су тако примени\и, да и живим,а буде од користи. Најзад, тај култ је много исправнији и у етичком погледу. Јер, оно што је главно код сваке врсте Култа, то је његово трајање и постојаност. И ова се пак не састоји у томе што ће се једанпут за увек изгоадидити скупоцени споменик од камена, често пута који нема ничег заједничког са уметношћу, Скао што је случај код нас у Београду), већ у томе , што ће се подићи живи споменик од зеленила и цвећа, које тражи сталну пажњу и негу, у вези са тим и сећање на покојника. Тако су Немци, на пр. у Дрездену, једну постојећу шуму претворили у гробље. Они међутим нису ту шуму уништили, већ су је само проредили тако, да се створи места и за укОпавање. На тај начин она служи и даље, као и сва остала немачка гробља, као варошке насаде. Резултат је исти, само што се је у овом конкретном случају са шумом, ишло обрнутим путем. аће се)