Opštinske novine

Стр. 872

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

Још на тој првој сед!ници Културног одбора Градског већа, на којој| је писац ових редова поднео реферат о значају туристичко-пропагандистичке акције, констатована је потреба унапређења туризма како са гледишта национално-културне пропаганде тако и за привредно оживљавање Београда. Подвучено је, да је туристичка акција привредно корисна, а да индирекТно помаже и комуналне финансије Београдске општине. Г. Душан С. Николајевић, који је претседавао и овом седницом Културног одбора, документовано и снажно је доказао, да Београд има све услове да постане туристички град јер је пун разних историских објејката и докумената прохујалих векова, а при том кроз њега се пролази и за Опленац, као и за Авалу, где се подиже монументални храм Незнаном јунаку. На тој седници Културног одбора инж. г. Милан Нешић успешно повезује туристичку акцију Београда са питањем подизања неопходног сајмишта у Престоници, а затим детаљно истиче значај туристичког унапређења Београда који га ј,з и руководио да, док је био Претсед.ник Београда, оснуј,е Одељак за штампу, туризам и културну пропаганду, чијем се развоју — подвлачи даље г. Нешић — треба да посвети шго већа пажња. На тој сеДници одлучено је, да се изврши координација сарадње комуналних представника са претставницима наше привреде, културних институција, као и других установа приватне иницијативе ради заједничке акцијз за туристичко, културно и привредно унапређење Београда. У току 1935 и1936 г. десетак седница сзкције гр. већа за штампу и културну пропаганду (Уређивачког одбора) било је посвећено и расправи овог питања, нарочито питању унапређења културне пропаганде Београда у иностраној штампи, која се из дана у дан са све ширим обимом спроводи у дело. Отсуство сваког буџетског кредита за планску туристичку акцију учинило је, да се цела наша делатност сведе на туристички врло корисну, али недовољну новинарску пропаганду Београда, како кроз инострану штампу, тако и кроз нашу. О резултатима тога вишегодишњег културно-пропагандистичк'ог рада Одељка за штампу и културну пропаганду, шеф Културног отсека поглаварства града Београда г. Снма Пандуровић, књижевник, подвлачи у своме извештају: „Одељак за штампу, туризам и пропаганду г. Б. спровео је свој|е многобројне послове у заједници Културног отсека. Како се због тешке финансиске кризе није могла да предвиди ни најмања сума за национално-политичко и економско значајан промет странаца у Беопраду, то је овај Одељак своју пропагандну акцију вршио преко штампе, стране и наше, трудећи се да се бесплатно пласира што већи број чланака о Беофаду, нарочито у европске

и америчке листове. Ове је чланке и расправе писао' у већини шеф Одељка за штампу и туризам г. Сл. Ж. Видаковић... Резултати пропагандне акције потпуно су успели, и Београд о коме се до пре три-четири године у стручној штампи писало врло мало; а и оно што се писало увек је било погрешно и неповољно доживео /е сала најс.нажнију пропаганду и најлепша привнања у великим листовима Европа и Америке, што има не само великог комуналноГ, него и Шјног националног значаја, пошто је тако вршена у исто вргме и на првом месту пропаганца престонице. Обим и резултати ове пропагандне акције су тако широки и многобројни, да кад би се сваки од тих чланака плаћао по уобичајеној, цени, (што је Општина и радила пре 6 година и давала стотине хиљада динара на пропаганду кроз огласе европс1ких листова) за овакву пропа'ганду од десетине и десетине читавих страница посвећених Београду у највећим светским листовима не би могло да се плати и најв.ећим сумама. Дотле она није Београдску општину коштала ни паре. Организована је личном заузимљивошћу шефа Одељка г. Видаковића и потписанога. Не можемо а да овде не подвучемо благотворну сарадњу и Централног пресбиро-а Претседништва Министарског савета, чији је надлежни референг у својој књизи о резултатима пропаганде Београда, истакао на првом месту резултате рада овог Одељка Поглаварства града Београда и одао му пуно признање." Поред ове новинарске пропаганде, о чијим резултатима пише г. Пандуровић, помогли смо организовање учешћа Београда на појединим значајнијим изложбама у (иностранству, посвећеним развитку градова, спремали и пласирали предавања о Београду итд., али све то ипак није довољно, све је то још тако далеко од онога што изискује једна планска туристичка и културно-пропагандистичма акција. На седници надлежне секције Градског већа, одржаној 20 маја 1936 год., поводом нормирања Уредбе о унапређењу туризма, поднели смо детаљан реферат о туристичкој пропаганди Београда и програмски план за што већи промет странаца у Београду. У вези тога реферата у записнику те седнице подвучено је и: „Услед осуства ма и најосновнијих кредита за туристичку и културну пропаганду Београда, целокупна туристичка акција овога Одељка свела се на индивидуалну делатност референта, који користи за исту нарочито своје везе са иностраном штампом, специјално са штампом Словенских земаља. У овом пропагандистичком раду нарочито нам излазе у сусрет пријатељи из Бугарске и Чехословачке, у чијој се штампи, без и најмањег издатка, спроводи једна систематска културно-туристичка пропаганда за Београд. На иницијативу о-