Opštinske novine

8

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

Стр. 885

Кнез Милош је већ после два дана одобрио, да се могу делити места у новом и у старом сокаку абаџијама и другима, „где који воли и може, само нека инжењер премери плацеве и нека назначи места где се бине градити имају, а где им капије за улазак остати морају." Тако је постала абаџијска махала, данас улица Краљице Наталије. По Милићевићу 1 ) Кнез Милош је иселио абаџије из безградске вароши, изделивши им плацеве на својој њиви, да би сељацима лакше било долазити абаџијама у дућане, а и да мајстори стекну своје куће, па да не плаћају Турцима кирије. Тако је, по Милићевићу, Кнез Милош учинио и са ковачима и населио их на Теразијама. Београд, 2 ) наслеђен од Турака, био је у вајвећем опадању. Тамо где је данас Скадарска улица била је Циганска мала с прљавим и опалим колибицама. Ка Батал џамији су се шириле баруштине обрасле шезаром, на читавом простору, где је данашњи Коларац, Југословенска банка, Поенкареова улица све до Скопљанске улице. Тај простор је служио као сметиште и био је пун ђуЗрета и прљавштине. Савску падину од улице Краља Милана и Теразија низ Милоша Великог и Балканску улицу сачињавало јз сеоско насеље Савамала. Готово сва имања у Сава-мали припадала су Кнезу Милошу. Ту је Кнез Милош мислио да подигне касарне и друге зграде за вајску, јер је било прилично заклоњено од турских топова. Куниберт тврди да је већ тада намеравао, да у Сава-мали подигне нову варош. Због тога је наредио управнику полиције, Цветку Рајовићу, да савамалце у року од године дана исели у Палилулу, где им је дао бесплатво земљиште с наредбом да им се да бесплатна грађа из народних шума. У Савамали су биле обичне куће од слабог материјала, плетаре облепљене блатом, али

а ) Годишњица Николе Чупића, 51, 1903. Милићевић Цртице за ранију историју српске престонице стр. 25. 2 ) Михаило С. Петровић, Београд пре 100 година, 1830.

савамалци су ое нерадо решавали да се иселе. Кад је прошао рок за исељавање а они то не учинише, Кнез Милош страшно ражљућен, нареди без одлагања, да се одлука изврши. Он пошље и своје момке те су са савамалцима срушили оне њихове страћаре и затим их запалили. Овај догађај употребљен је против Кнеза Милоша од његових противника и означен као акт страховитог варварства. Кнез Милош се још од почетка своје владавине почео врло озбиљно бринути око подазања вароши у Србији. О тој његовој бризи постоји врло много успомена. Тих. Р. Ђорђевић објавио је о томе значајан материјал у „Грађи". 3 ) Планове за подизање нових или регулацију старих вароши, за просецање нових улица, за нивелацију и за све остало што је било потребно за унапређење вароши, па и деобу слободног земљишта и планове за подизање нових кућа радили су инжењери. И у колико је било ново основаних варошица и вароши све су подизане по плановима и упутствима ових инжењера. Горњи Милановац, Пожега, Лешница, Кладово, Рашка и неке друге варошице израђиване су по оваквим планоаима. Старе вароши су се морале преуређивати према тим плановима, па су се и куће морале преправити по новим прописима. Тако је Кнез Милош наредио да се куће у Јагодини морају ћерамидом покрити па је 20 јуна 1820 наредба поновљена с тим ,,да ко]и није до сад покрио свој дом с ћерамидом или даском, да има до 2 месеца покрити, и који не би хотио, да му се кућа из темеља развали". | ј Већ после месец дана погорел.и су неки дућани у Јагодини, те је наредба обновљена, да сваки своју кућу, сламом покривену, сад ћерамидом и даскама покрије, и који би се противио да му се кућа открије и откривена остане, док је по заповести не покрију.

3 ) Тих. Р. Ђорђевић, Архивска грађа за насеља у Србији. Насеља 22 (Српски етнографски зборник књ. 37) Б. 1926.

.(Наставиће се)