Opštinske novine

Драг. Ј. Ран&овић Избор кметова у Београду 1845 године — Смена првог дедовође општине града Београда

Општинску управу у Београду, по „Закону о устројенију обштина" од 13 јула 1839 сачињавали су: главни кмет, који је у ствари али тек од 1841 био председник општине, и два кметовска помоћника. До краја 1841 управитељ вар. Београда у исто време је био и председник Примирителног Суда у општини. Раније смо већ изнели да су, како кметове, тако и „обштинаре" бирали еснафи и виђенији грађани, и та заједница еснафа и грађана звала се „Обштество". Оно је у сеојим рукама држало сав привредни, културни и политички живот. Оно је бирало кметове и смењивало их кад је хтело. Први закон о општинама и даље је дао право том Обштеству да врши избор општинских часника. Али, из традиције, оно није хтело трпети већу власт од себе и зато је оно и даље држало власт у својим рукама, а, кад би се неко одупро, он је био смењен. Обштество је бирало и већи број кметова но што је то закон допуштао. Вероватно због тога да би била задовољена села: Савамала и Палилула. Као кмет палилулски помише се 1839 Урош Стојановић а остали кметови те године били су: Павле Нешић, Јевта Поповић, Георгије Попадић, Ђорђе Панић и Лазар Миљковић. Сви су они били на тим положајима и 1840 и 1841. У 1842, 1843 и 1844, поред ових, били су кметови, додати као нови: Димитрије Ђ. Врањанлија и Гавра Радовић. Год 1845 дали су оставке: Павле Нешић, Гавра Радовић и Димитрије Ђ. Врањанлија, а на њихова места изабрати: Глиша Јовановић, терзија, Стојан Делимарковић и Стеван Нешковић, магазаџије. Павле Нешић, Гавра Радозић и Димитрије Ђ. Врањанлија оставке су поднели с мотивацијом да им је годишња плата у 250 талира мала, а општинари траже да се и она сведе на 200 талира. На тај услов новоизабрани кметови су пристали. Изгледа да је био и други разлог што су кметови поднели оставке. Из представке грађана види се да су они поред смањивања издатака желели и да „уреднија Примирителног Суда са обшчеством сношенија буду". Из тога излази да су неки од кметова изгубили поверење београдских грађана. У представци, грађани чине и једну врло фину алузију на ондашње политичке прилике. На једном месту се каже да ће радити „у колико круг слободе обшчества досеже". Како је извршен избор тих нових кметова види се из следеће преписке која се налази у актима Државне архиве:

Високославно Попечителство! „Из побуђенија и жеље да једанпут Обшчество, трговине и сенафство наше, што скорије из зло у срећно своје положеније дође, предузели смо, како и Високославно Попечителство познати може, о томе свесрдно радити. У томе велику помоћ, са својим могућством учинити немогући, из високе милости наши отечественољубитеља очекујемо, а само малу, која у могућству нашем стоји, прибављамо. Ако ни у лањском прошенију, које смо у томе призренију са неколико стотина подписа снабдевене, Славном Управитељству (гди и сад стоје) за спровод к Високом Правитељству предали, помоћи се нисмо могли, сад се подпуно надамо, да ће нас Милостивјевша велика помоћ из Височајше милости Светлог и Милостивог Господара и Књаза нашег Алекс. Карађорђевића на вручену нашу молбу, скорим временом обрадовати. Тако у мањем деланију, као што смо промишљивости своје за нуждно нашли, и из Високе милости с прошенијем одобрење добили, и како ћемо о токе скорим временом и штатуте свршити и Високославном Попечителству на потврђење поднети, тако исто, поред други ствари, у присуствију г. управитеља учињени закљученија, и ово за нуждно и полезно нашли и закључили јесмо да секретара и членове Примирителног суда са друге из обшчества нашег изаЗрате способне људе заменило, с платом понизимо и тако из произтицајућег отуда остатка, персонал већи, ако нужда показала буде установити, обдржавати можемо. Секретара нарочито одпуштамо и од дужности га 26 ов. мес. дрешимо зато, што је Обшчество наше радо да страног поданиха ви-ле у дели своји под дужност не држи; и жели да својег земљака, на кога свагда и у свако отношеније поуздано повереније имати може], у речени дели и дужности постави, а членове зато, што тежи, да једно маши трзшак и друго да сношенија примирителног суда са обшчеством уреднија буду. Од постојећи пак членова, који би се Обшчеству за способног и доброхотног видио, и на новоодређену плату пристао, може га Обшчество у бирању и задржати; но оног који би Обшчеству с неблагодарношћу и роптањем, противна изложенија чинио, као што се је један од њи изјаснио, да га Обшчество у дужности свог деловодства донде држати мора док комесија дошла и одрешила га не би; таковог оно само до 26 ов. мес. а даље не с платом и поверењеи обдржавати може, како је и досад већ два пута у присуствију г. Управитеља њима казао.