Opštinske novine

9

Коста Д. Гл авинић, б. претседнић Београдсће општине

Неколико успомена о раду одбора општвне Београдске у времену од априла 1888 до краја 1890 године

Свечана комеморативна седница Николи Пашићу одржана 10-ог децембра т. г. у Београдској општини, на којој су данашњи београђани дали јасан доказ: да знају да цене људе који су својим преданим радом мнсго допринели да се Београд^, до пре 50 година у јмногоме погледу још Ј ,оријенталски ,, град, поступно претварао у еврогхски град, у данашњу престоницу велике и снажне Југославије, и да им за тај рад умеју бити и благодарни, изазвала је у мени сећања на људе који су са пуно пожртвовања сарађивали у стварању новога Београда!, а и :на рри/идке под којима је се тада радило. Та сећања довела су ме до одлуке: да један део истих, саопштим овим путем, преко часописа Београда, данашњим београђанима, и тиме им пружим прилику да сазнаду како имена тадашњих, највећим делом помрлих одборника општинских, који су својски помагали развитак нашега града, као и то: да се бар приближно упознаду са приликама под којима се тада радило у Београдској општини. Узгред, сазнаће данашњи београђани: колико је тих година било интересовање београђана за изборе општинске Управе. * Трећег марта 1888 године — дакле, пре 46 година — одржан је први општински збор по новоме закону о општинама, за избор 16 одборника и 14 одборничких заменика. Бирачко право имали су том приликом 1895 Београђана. Кандидата је било 111, а на гласање дошло је и гласало 212 гласача, дакле само 11,2°/о, а иЗабрати су, том приликом, за одборнике: 1. Јаков Бајлони, индустријалац, 2. Коста Д. Главинић, професор Велике школе, 3. Светозар Милојевић, начелник Министарства финансија, 4. Михајло Кр. Ђорђевић, начелник Министарства иностраних дела, 5. Милутин Ј. Марковић, касац. судија, 6. Светозар Карапешић, тргозац, 7. Тодор Михајловић, трговац; 8. Ђорђе Новаковић, касац. судија; 9. Манојло Клидис, трговац; 10. Димитрије М. Ћорђевић, трговац; 11. Захарија К. Поповић, сајџија и јувелир; 12. Гргур Миленковић, инжињер Управе града Београда; 13. Миливоје Јосимовић, професор Велике школе; 14. Петар Видаковић, трговац (правник); 15. Милан Мостић, адвокат; 16. Марко Велизарић, професор гимназије. За заменике одборничке: 1. Никола П. Михајловић, трговац; 2. Станко Петровић, опанчар; 3. Милорад Јанковић .трговац; 4. Димитрије Т. Вељковић, трговац; 5. Глиша Јосиповић, трговац; 6. Раденко Драговић, дрвар. трговац; 7. Јован Илијћ, воскар; 8. На-

стас Крстић, трговац; 9. Стеван Чупић, земљорадник; 10. Светозар Ботурић, кафеџија; 11. Хајим Азријел, •трговац; 12. Никола Поповић, учитељ; 13. Коста Петровић, трговац; и 14. Танасије Ђ. Наумовић, казанџија. Сви горе именовани одборници и њихови заменици, припадали су тада радикалној странци, и, од 212 предатих гласова добили су одборници 183 односно 128 гласова, а њихови заменици 151 односно 128 .ласова. Од изабраних одборника добио је највише гласоза Игњат Бајлони, (183) а најмање Марко Велизазарић (129). Од одборничких заменика добио је највише гласова Никола П. Михајлозић (151), а најмање Танасије Ђ. Наумовић (128).*) Прва седница ново изабраног Одбора одржана је под претседништвом дотадањег указнога претседника пок. Жике Карабиберовића (бив .банкара и трговца) 24 марта 1888 год. у 51/2 часова поподне. На овој првој седници, после положене заклетве решавана су 2 хитна предмета: 1. о исељавању једног дела „патролџија" (ноћних чувара), којих је било укупно 100), из државне зграде у којој су дотле становали. Патролџије је плаћала и одевала Београдска општина. Њихово је одело било прилично живописно: Дугачка убрана бела платнена кошуља до колена, „тозлуци" од шајка кестенове боје, који су допирали до колена, војничке „цокуле" „фермен'' од шајка кестенове боје и црни калпак са кићанком, сличан калпацима, какве данас носе војници Краљеве гарде. „Патролџије" су вршиле ноћну полицајску службу у Б-еограду и били су под командом жандармерије. Одред патролџијски остао је још неколико година и после 1888 год., али се не сећам које је године укинут. Друга хитна тачка дневно греда била је: Тражен>е г. Министра Народне Привреде да општина уступи држави 2500 м 2 свога земљишта на коме се има подићи зграда за рударске лабораторије. Поводом саопштења овога тражења и обавештења које је потом двп претседник, добио је реч писац ових успомена и том приликом рекао: „Да у овом случају треба без поговора изаћи држави у сусрет, али да претходно ваља ствар добро проучити, па, тек после тога дати дефинитиван одговор. Овај је предлог усвојен и изабрата је нарочита комисија за проучавање поменутог захтева.

*) Види „Београдске општинске новине" бр. 11 од 3 априла 1888 год., стр. 91.