Opštinske novine

Стр. 894

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

На овој 1-вој седници, изабрани су одборници: Гргур Миленко~ић, бив. инжињер Управе града Бсограда, Коста Д. Главинић, професор Велике Шк. за чланозе „комисије за израду регулационог плана Београда" — на место ранијих одборника Фердинанда Ро: зелта, бив. предузимача и Васе Дучића, бив. трговца. На седници одржаној 29. марта 1888 године другој по реду — претресано је питање 55 о оправци и одржавању друмоза'' на атару Београд. општине, и, поеле дуже дебате, изабрата је нарочита комисија, којој је стављено у задатак да проучи то питање и што пре поднесе сзој извештај. За чланове ове комисије изабрати су одборници и заменици: К. Д. Главинић, Гргур Миленкозић бив. инжињер; Стева Јосифозић индустрија\ац; власник каменолома изнад Бајлоновог млина; Јакоз Бајлони ; бив. индустријадац, Милорад Јанкозић, бив. трговац и Раденко Драговић. На састанку одбора одржаном 30 маја 1888 год. изабрата је окмисија за крштавање улица. Чланови ове комисије биш су: Јозан Бошковић професор Вел. школе; Панта Срећкозић проф. Вел. школе; Андра Нико\ић, тада проф. гимназије и Коста Д. Главинић проф. Вел. школе. Као што се види оаај посао поверен је 2-:ици професора срп. језика; једном професору српске историје и једном инжишеру. На сгоме првом састанку комисија је утврдила принципе којих се има држати при давању имена улица и ти су: 1. Што мање мењати Еећ постојећа имена која имају оправдања; 2. за називе улица употребити првенствено имена историјских, за народ заслужних и чувених личности; за тим имена нашпх река, планина и области; 3. да се ноза имена групишу но могућству тако, да се у једном делу града находе имена личности, у другом река, области и планина. (Ово је учињено — онда — зато: да се становницима Бсограда и странцима, олакша изналажење појединих улица); Држећи се принципа под 3, комисија је предложила: да се улицама у близини тврђаве даду имена људи из прЕог устанка, који су суделовали у првом ослобођењу Београда на ,,Првозваног Св. Андреју" 1806 год. На пример, улици, која води од позоришта до данашњег Краљевог трга, дато је име Васе Чарапића, који је са својим људима нападао и заузео чувену ,,Стамбол" капију, али том приликом тешко рањен, и брзо испустио душу. (Његово тело погребено је код цркве манастира Ракозице). Улици која води од КраљеЕог трга, односно од зграде општинског суда у Горњу тврђазу, дато је име „Узун Миркова", с тога, што је у томе правцу нападао тзрђаву и у њу ушао Узун Мирко са својим бећарима. Са њом паралелна улица идући Дунаву, добила је име ,,3маја од Ноћаја". Улица од Митрополије до Узун-Миркове дато је тада име „Дубровачка", с тога, што су, по историјским подацима, у томе добу биле за време владавине Деспота Високог Стевана магазе дубровачких трговаца. Делу те улице, од Узунмиркове до Цара Душана ул., дато је тада име: „Деспота Високог Стевана."

Слично овоме, поступљено • је и са наименовањем осталих улица, које или нису имале своје име, или су ова била безначајна. Једна грешка, која је овом приликом учињена, а која је била неминозна, због тадањег политичког стања, поправљена је на „Св. Првозваног Андрију" 1906, приликом прослазе стогодишњице I ослобођења Београда од Турака. Тога дана одржан је у општинској сали свечана седница и том је, приликом, поред осталога, тадањи општ. одбор одлучио: да дотадања Савска улица, од „Сава-капије" на тврђави, па до жељез. станице, добије име „Карађорђева улица" а то ;с тога: што је тим правцем Вожд Карађорђе са својом војском дошао 1806 год. До тврђаве и у :њу ушао. Доцнијих година, нарочито после ослобођења Београда и уједињења, није одржаван поменути принцип и давана су нозим улицама имена без икакЕог система или су вршена делимична прекршћавања улица тако, да се данас ни сгари ни нози београђани не мо:у често да сете одмах, где се налази извесна улица. ј Оеом приликом сматрам за дужност, да прекорим не само врло мпо е становнике данашњег Београда, већ и понека државна, па и општинска надлештва, за грех који чине тиме, што ул. Васе Чарапића погрешко називају сатсо Васина. — У времену кад је овој улици дато њсно празо име, би\о је у Београду можда на 100-тину Васа, а у целој Краљевини Србији неколико хиљада. Али, био је сатио један Васа Чарапић, који је свој л;и"!ОТ дао при првом ослобођењу Београда од Турака. 1806 па је, ваљда заслужио да му и данашњи београђани чувају, успомену. Ова се грешка свакодневно понавља и у понеким огласима, који се објављују преко дневних лисгова и ако се и на кућним таблицама а не само на почетку и свршетку улице находи и ;њено право име. На седници одбора општин. од 30. априла 1888 године, писац озих успомена, тражио је као одборник: да се , ,Чукур-чесма" што пре, бар огради, пристојком оградом, ако се не може одговарајућим знаком да обележи место на коме се одиграо крвави и судбоносни догађај од јуна 1862 год., јер, оваква каква је сад, (1888 год.) служи као ругло и на срамоту општинске Управе и београдских становника. У исто време, трагкио је: „да се чесма код Саборне цркве позуче иза регулационе линије, јер је остала скоро на сред улице"* Одмах је одлучено да се , ,Чукурчесма" доведе у ред и она код Саборне цркве повуче иза регулационе линије, На истој седници, тражио је одборник Светозар Карапешић бив. трговац, да се калдрмише Топличин венац. Позодом овога тражења, писац Успомена рекао је: „Да није добро радити овако на парче", већ да ће бити боље: да нарочита одборска комисија прегледа све улице, које би требало калдрмисати, па да после тога предложи Одбору улице које по њеном

*) Ова чесма, била је пре извршене регулације •тога дела улице, ограђена спреда гвозденом решетком,, којом је у старој саборној цркви било одвојено оделење у коме су се жене молиле Богу, одвојено од мушкараца.