Opštinske novine

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

Стр. 897

8. октобра 1890 год. одобрен је први кредит за уређеше Калемегдана у износу од 10.000 динара по усвојеноме плану; надзор над извршењем радова поверен је комисији састављеној од: Милорада Терзибашића, одб. трговца; Косте Д. Главинића, одбор. проф. В. школе и Милана Капетановића, одбор. проф. В. школе. По себи се разуме да та комисија није имала никакве новчане награде. Пок. Милан Капетановић израдио је бесплатно план за 2 киоска, који су се, до пре неколико година, налазила на улазу стазе која води од главне савске стазе ка водоскоку. Том приликом, доведен је горњи Калемегдан (доши је уређен много доцније, гек у 1904 год.) у стање у каквом је био све до пре неоклико година. Данашња главна савска алеа, отпочета је да се уређује у 1886 год. за време претседњиковаша указног претседника Михаила Богичевића и, већи део борова који се и данас находи на савској ивици, засађен је у то доба. Да би се уређење овог новог београдског парка, извело што јевтиније, употребљени су за све земљане радове, осуђеници београд. казненог завода, који је био смештен у горњој тврђави. Наиме награде плаћала је општина за свакога осуђеника по 25 динар. пара. Управи казненог завода, од које је суме трошен један део за побољшање њихове хране, а други део уношен је у онда постојећи фонд при Управи завода, — на име сваког појединог осуђе.:шка који је радио — из кога је давано осуђеницима, при изласку из заЕода као његова уштеђевина. Узгред напоменем на овоме месту: 1. да је прво засађивање горњег Калемегдана извршено између 18731875 године, у вре.гену кад је командант београдске тврђаве био пок. Драгутин Жабарац, пуковник; 2. да је писац озих успомена, на одбор. седници од 8 октобра 1890 године предлагао: да се на савској главној стази, на њеном завршетку код зида тврђаве, подигне угледна рестаурација тако: да горњи део, саграђен за посе•иоце, буде сав у стаклу, а његов под буде уздигнут изнад нигоа савске стазе за 2.5—3 м, ради лепшег погледа на Западни Врачар, бежанијску косу и долину Саве, а доњи део да се упогреби за смештај кухиње, подрума и осталих потребних просторија. Овај рестауран требао је да се подигне онде где се сада находе степени којима се силази у тврђавски ров. Овај предлог већина одборника, међу којима је био знатан број кафеџија, није при.иила|. а главни им је разлог за непримање био: што би због тог кафе-рестаурана трпели велику штету гостионичари и кафеџије: „Српски Краљ", „Грчка Краљица' , „Национал" итђ. 15 децембра 1890 године отштампале су „Београд. општин .новине" у својој рубрици „Дописи грађана'' је-

дан напис под шифром „Р" у коме писац истога говори о немару Београд. општине према својим добротворима и вели: „немаркост је у томе: (а и незахвалност) што у општинској дворници има пуно огледала са лепим и' скупим рамовима, а нема слика општин. добротвора, па помиње Косту Хранисављевића, бив. полковника, који је завештао Београд. општини три хиљаде (3000) 4Ф (дуката) у готовом; затим о Црнобарчевом фонду и некадашем Вучићевом поклону итд, Тражи да се извуку из заборава завештања, да се о 1њима састави и утврди рачун, да се слике тих добротвора изложе у дворници и да се, на тај начин положи темељ фонду коме ће многи грађани радо остављати легате, кад има признања — кога дотле није бивало." Комисија којој је било стављено у дужност да проучи питање будућег осветљавања Београда, и предложи оно, кое ће, по њеном мишљејњу, бити најбоље, поднела је крајем децембра 1890 год. свој извештај у коме је предложила да се уведе електрично осветлење. Сви чланови ове комисије којој је био претседник Никола Пашић, претседник општине, а чланови: Ђока М. Станојевић, нрофесор Војне академије; Ђока Димитријевић, одбор. — апотекар; Марко Велизарић, одб. — проф. гимназије; Коста Д. Главинић, одб. — проф. В. школе; јозан Тадил, одб. — трговац; Ђока С. Новаковић, одб. — касациони судија; Мата Јовановић, ■одб.. — управ.ник Управе фондова и др. Марко Т. Аеко, одбор. држав. хемичар. Претседник комисије и сви чланови осим Др. Марка Т. Лека, били су за електрично осветљење, а он је предлагао освотљење са светлећим гасом. (види Београд. општинске новине од 13 јануара 1891 године). На понозном општинском збору, одржаном 19 маја 1891 год. изабран је за претседника општине Милован Р. Маринко^ић, значи да је до тога дана био претседник Београдске општине Никола Пашић, коме овом приликом кличем: хвала ти и слава ти, драги Никола Пашићу, који си и дрема мени као и према многима другима, увек био предусретљив, пажљив и врло, врло тактичан. На завршетку да напоменем још и то: да је на општин. збору одржаном 19 маја 1891 гласало 856 бирача и да је тада гласало за Милована Р. Маринковића („Кума Милована") 785 а за његовог против кандидата Драгутина Ј. Илијћа, књижевника, 71. На збору одржаном 3 марта 1888 год., дакле 3 године пре овога, гласало је само 212 бирача. Београд 12 децембра 1936 год.