Opštinske novine

Стр. 896

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

Нови претседник пок. Никола Пашић, изабран на првом збору, одржаном у децембру 1889 год. ушао је у дужност 2 јануара 1890 год. Нози одборници и њихови заменици, изабрани на накнадном збору 7 јануара 1890 год. положили су заклетву у четвртак 11 јануара 1890 год. На једној од првих седница под претседништвом Николе Пашића, саопштен је извештај „Техничког одбора за извршење вар. водовода" од 14 јула 1889 год. о завршеним претходним радовима са програмом за израду пројекта који се има што пре послати инжињеру О. Смрекеру, заједно са извештајем Д-р Макса Петенхоре о употребљивости макишке воде. 30 јануара 1890 године поднела је извештај Комисија за ограничење вароши." Чланови ове комисије били су: Мата Јовановић, одборник и тадањи управник управе фондова; Миливоје Јосимовић одк. проф. В. школе; Коста Д. Главинић одбор. проф. Вел. школе; Димитр. Најдановић одб. кафеџија; Раденко Драговић, одб. дрвар. трговаца. Раду ове комисије присустовао је и Гргур Миленковић инжињер Управе града Београда. На предлог писца ових успомена и Миливоја Јосиковића, нарочито је наглашено у овоме извештају: „да би рејон требало обележити што ширим друмом који би почињао код железнич. сав. моста а свршавао би се на дунавској обали код „Џехановог имаша". „Простор иза озога друма у ширини од 500 м. да се што пре пошуми како би се добио око Београда један појас шуме ширине 1/2 километра." Са незнатним изменама, примљен је озај извештај заједно са напоменом: да се простор ван рејона пошуми, како од Суда тако исто и од Одбора општинског на одборској седници одржаној 14 фебруара 1890 год. са 32 противу 4 гласа. Од ођбора усвојени „рејон" ишао је, колико се сећам, следећим правцем: од сав. желез. моста на улицу Милоша Великог, том улицом до улаза у онд. „лудницу" — болницу зе душев. болеснике — одатле, управно до Западног Врачара, на коме је се находио „војени сењак", одатле у правој линији преко Запад. Врачара до уласка Београдске ул. у Краља Милана ул., Београдском улицом до „Тркалишта" — садање Александрове ул. — одатле на „Ново гробље" па даље на дунав. обалу. На жалост, оних који су поменути извештај радили, а на још већу штету данашњих и будућих београдских станозника, од свега што сам горе изложио, није остварено скоро ништа, иако се цео посао ограничавања грађевинског рејона Београда појасом шуме дубоке 1 /2 километара, могао онда извршити са неколико стотина хиљада динара. Скоро цео простор који је требао да се пошуми, био је онда ненасељен и највећим делом општинска својина. Улица Београдска и данашња Гробљинска, имале су само неколико чатрља. Пошумљавање о коме овде пишем, могло је се потпуно извршити 1890 до 1892 године и, да је се у томе онда успело, Београд би имао данас између „центра" и предграђа, од Саве до Дунава, шуму од 525 х. стару 40 година а дубоку 500 м. Сваки онај, који зна: колика је здравствена и климатолошка вредност шума, не само за густо насељене градове већ и за сеоска насеља, увидеће лако, колики су грех однели на својој души они београђани,

а нарочито школовани људи, који су 1892 године омели пошумљавање непосредне околине Београда; једни из неразумевања и неоправданог тврдичлука, а други, школовани, који су овај неоспорно општекористан посао омели због необуздане партијске пакости. Непосредна надзорна власт над Београд. општином, била је тада Управа града Београда, па и она носи велики део одговорности што општин. збор одржан 22 марта 1892 год. није одобрио да се и надаље наплаћује дотада постојећи општин. прирез од 28 °/о од непосредне државне порезе — за 6—8 година, колико се сећам — ради стварања нарочитога фонда чији ће се приход употребљавати овако: у II полгођу 1892 год. 20% на подмирење редовних општин. издатака а 8 °о на откупљивање приватних имања ван варошког рејона; у 1893 и осталим годинама после ње да се сав прирез од 28 °,/о има употребити за откупљивање приватних имања ван варошког рејона и пошумљавање тога земљишта; прирез овај од 28°/о прибираће се сваке године све донде докле се означена потреба — пошумљаваЉе — не подмири. 5/ХП 1889 год. поднела је одбору општинском извештај „Комиеија којој је било стављено у дужност да пропише правила за ново осветљење." Чланови ове комисије били су: Коста Д, Главинић; Д -р Марко Т. Леко; Коста Петровић, одбор. (трговац); Милан Ж. Маринкозић, одбор. (трговац). На одбор, седници одржаној 6 априла 1890 год. изабрата је „стална комисија за вођење надзора над извршењем новог београдског водовода". За чланове исте изабрати су: Никола И. Стаменковић професор В. школе; Коста Д. Главинић, одборник (професор В. школе); Тодор Селесковић, машински инжињер, Вој. техн. завода у Крагујевцу и Живко Милосављевић, проф. прав. факул. Вел. школе. Одмах после избора одређена је и награда овој комисији: претседнику (Н. И. Стаменковићу) 150 дин., а члановима 100 дин. месечно — јер ће радити свакога дана. 17 маја 1890 год. поднела је извештај „Техничко финансијска комисија (за зајам од 10 милиона динара)." Та комисија била је састављена овако: Претседник Никола Пашић, претседник општине; Делогођа Коста Д. Главинић одборник; Чланови: Никола И. Стаменкозић проф. Вел. школе; Д-р Лаза Пачу, шеф општин. лекара; Светозар Зорић, машин инжињер; Анта Алексић, инжињер; Д-р Марко Леко; Миша Марковић, началн. железн. дирекције; Тзока Новаковић одборник-касациони судија; Пера Манојловић, директор Народне банке; Милован Маринковић одбор. директор гимназије; Марко Велизарић, одбор. професор гимназије и Светозар Карапашић, одбор. — гвожђартрговац. Августа 1890 предала је Команда тврђаве општини београд. Калемегдан — Горњи и доњи, (који се, узгред да напоменем, данас погрешно назива мали и ако је по површини коју покрива два пута већи од горњега).

*) Овај извештај штампан је у целости у „Београдским општин. новинама" од 1890 год. на стр. 166, а колико се сећам, отштампан је и у засебну књигу.