Opštinske novine

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ ки човечји дух дао последњу реч на пољу урбанистичке и грађевинске хигијене и естетике. Како је то међутим сасвим друкчије у Београду! Урбанистички добра, хигијзнски здрава и естетски колико-толико лепа решеља моГу се још једино наћи у предратним деловима Бебграда. Нови Ееоград мора се међутим добро крити и од очију лаик:а\ а и да не Говори-

Стр. 835 успех у раду зависи пре свега од тога, да ли су томе раду постављени јасни и одређени циљеви, да ли се тај рад спроводи плански и рационално као и да ли је томе раду обезбеђен потребан континуитет. Полазећи са овог становишта, ако сада аналишемо грађевинску политику досадашњих општинских управа, моћи ћемо тако рећи на први поглед утврдити

Булевари новог Београда.

мо о критички расположеним стручњацима. Мора ое добро крити, јер је нови Београд наша срамота и жалосни доказ наше оријенталске индолентности. Неспособни да му дамо једно здраво, корисно и органски добро повезано и проучено решење, радили смо ситничарски на парче и у највећем броју случајева препуштали смо његово подизање ћуди случаја и вол>и појединаца. Тиме се једино и може објаснити једна заиста јединствена и само нама својствена појава да докле многе вароши улажу надчовечанске напоре и подносе огромне материјалне жртве да би дошли ма и на вештачки начин до погодних водених путова од којих у много случајева стварају главну базу за многа решења својих урбанистичких, хигијенских и естетских проблема, дотле Београд на сливу две велике и пловне реке, у идеалном, тако рећи Богом даном положају, у место да од тих река створи један од главних извора и свога богатства и своје лепоте, бежи од њих, пење се у тешко приступачна брда и оставља да блатњаве и напуштене обале тих његових река и даље покрива жабокречина, главно легло комараца. Ако сада покушамо да пронађемо тачније узроке свим овим појавама, видећемо, да су они многобројни а при том и доста сложени. Многе смо већ и додирнули у току наших излагања, овде ћемо се само мало детаљније њима позабавити. Почећемо са самим општинским управама, на које се обично баца сва кривица за почињене грешке, и ако онз ноге исгина доста велику али не и највећу одговорнос!'. Београдска општина претставља неоспорно једно велико газдинство чији нацредак и

да њој недостају баш они основни елементи без којих нема прогреса и успеха у раду. Један од главних недостатака те политике састоји се несумњиво у томе што ни до данас није донето *едно решење које би обухватило све најосновније урбанистичке проблеме Београда третирајући их као делове једне недељиве орГанске целине. Јасне и прецизне одредбе једног таквог решења донетог у облику закона или уредбе претстављале би солидну основу за једну здраву и корисну грађевинску политику. На основу ових одредаба давале би се тачне директиве и одређена упутства у раду оним општинским органима чија је дужност да воде рачуна да се постављени принципи општинске грађевинске политике стриктно примењују. На жалост и поред јасне одредбе грађевинског закона од 1931 г. да се таква уредба донесе, и поред постављеног Јзока од 2 године за доношење исте, уредба ипак није донета. Недостатак тих одређених и јасних директива уноси неодлучност, лутање и ситничарско пословање односно рад на парче. То се најбоље осећа у раду грађевинског одбора. Без ослонца на јасне законске одредбс тешко је управо немогуће спроводити здраву и по опште интересе корисну грађевинску политику. Стручна знања и убеђивања као и добра воља слаба су оруђа у борби са личним интересима и егоистичним схватањима пзјединаца, нарочито, када јадино тим оруђем и тим аргументима треба бранити опште интересе од људи који имају сасвим нејасне појмозе о урбанистичким принципима а још магловитија схватања о хигијенским потребама, естетским за-