Opštinske novine

Правна хроника Одлуке дрзћавног савета

I Ошпуст из службв „Градски службеник могао је бити уклоњен из градске службе на основу § 160 зак. о градским општинама само у року од три кесеца после доношења одлуке по ст. 2 т. 2 § 159 овог закона. — Одлука Државног савета бр. 22153/36 од 19-1Х-1936. : : : ; ; : ! ; Г "Т I ! Законом о градским општинама у духу самоуправе одређено је да градови (градско веће) сами како бирају тако и отпуштају градске службенике — § 95 т. 5 у в. § 102 о градским општинама. Но од овог начела учињен је један тежак изузетак одредбом § 160 зак. о градским општинама. Овим прописом предвиђено је, да ће градски службеник бити уклоњен из службе кад то са важних државних интереса захтева надзорна власт. Према оваквој редакцији овог прописа, а како исти има императивни карактер, изгледало би да је та одредба трајног карактера и да би свака градска општина била дужна да увек уклони оног градског службеника чије уклањање са важних државних интереса захтева надгорна власт. Поред тога како само питање важности државних интереса спада у слободну оцену надзорне власти погођени службеник у таквом случају остао би без икакве правне заштите код евентуалне злоупотребе овог прописа. Овакво тумачење наведене одредбе § 160 зак. о градским општинама било ое и појавило у ттракси али захваљујући правилном схватању Државног савета, као највишег административног суда у овим споровима, поменутој одредби дат је њен прави значај. На име да је иста одредба могла имати примене само у једном временски ограниченом периоду трајања. За овакво потпуно оправдано становиште истичу се ови разлози. Пре свега сама одредба § 160 Закона о градским општинама налази се у прелазним наређењима тога Закона. Већ самим тим њој је у начелу обележен привремени карактер са циљем да припомогне да| се у једном одређеном периоду пређе са стања које је било уређено ранијим законима на стање које се уређује овим новим и првим јединственим законом о градским општинама за целу земљу. Поред тога у самом пропису § 160 после реченице: „Градски службеник биће уклоњен из службе кад то са важних државних интереса захтева надзорна власт", стављена је запета и додата нова реченица: „којом приликом ће се донети и одлука по § 159". Самим тим одређено је да су се

и одлуке по § 160 могле доносити само под оним усло,вима и у 'оном року као и одлука по § 159. Одредбом пак § 159 ограничена су извесна стечена права градских службеника. Ради прозођења ових ограничења предвиђено је да ће Министар унутрашњих послова у споразуму са Министром финансија уредити привремено до доношења општинских статута којем звању и положају државног службеника одговара звање градског службеника. А затим да ће се у року од три месеца по доношењу овакве заједничке одлуке Министра унутрашњих послова и финансија донети за сваког градског службеника одлука ради извршења ограничења која предвиђа овај законски пропис. Како је према томе предвиђен и рок у коме се има доне"Л одлука по § 159 то су се и одлуке по § 160 зак. а градским општинама могле доносити само у оном року у коме и одлуке по § 159. Ово са разлога што је као што смо већ напред навели у § 160 изрично предвиђено да се „код доношења одлуке по том протиису има донети и одлука по § 159". Дакле у истом року у коме и одлука по § 159. Међутим, у пракси надзорна власт је у једном случају из Скопља на основу § 160 зак. о градским општинама захтевала да се уклони из градске службе градски службеник за кога је већ у року из § 159 Сила донета одлука До том пропису. На озакву одлуку о уклањању из службе интересозани службеник жалио се управном суду, али је његова тужба била одбачена као недопуштена. Но Државни савет се није сложио са таквим гледиштем управнога суда већ је решењем бр. 22153 од 19 септембра 1935 уважио жалбу овог службеника а одлуку управног суда поништио. Образложење Државног савета у том решењу гласи: „У ожалбеној одлуци Уцравни суд је узео, да § 160, Закона о г ( радским општинама, на коме је заснована одлука и првостепене и другостепене власти, даје овлашћење власти да о отпуштању градског службеника одлучује по слободној оцени; да је тако поступљено и код отпуштања жалиоца Ђорђевића, — а противу тако донете одлуке по слободној оцени тужба на управни суд није допуштена. Стога је и његова тужба одбачена као недопуштена на основу чл. 19 тач. 3 Закона о Државном савету и управним судовима. Овакво гледиште суда међутим није у сагласности са законом. Јер § 160 Закона о градским општинама налази се међу прелазним наређењима истог закона, којим се регулише прелазно стање од старог у оно које је одређено ста\ним одредбама овог закона, а већ по томе закључује се да је домашај ове одредбе временски ограничен и траје само дотле док се овај

10