Opštinske novine

Стр 9С0

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

југословенском престоницом морају струјати сунчани млазеви здравог живота душе н.ашег словенског сељачког народа и човечанске мисли!... * * * На завршетку ове кратке речи желим да још јеДном похвалим ваш усхит на француској култури. Она то заслужује. Мени изгледа основана хипотеза, по којој, су латинска и грчка култура, преко Средоземнога мора, ушле у француску земљу. Ту, у француској земљи, нађоше оне своје место, а француски народ је, проживљујући обе културе, израдио своје, специфично своје облике. Недавно је Сигфрид, доказујући да је европска цивилизација дошла преко Средоземног басена, писао како храмови француски, особито на југу, почивају на римским темељима. Сигфрид је До/тао, да би се, ако би се оии про1к1опали, наишло и на грчке темеље. ФранцусКи народ ускладио је латинску и грчк'у Културу, а том складу ударио свој печат. Зато је, мислим, рационализам XVIII века тако велика човечанска »нспирација и зато су Французи више гао и један народ нашли меру. Сјајна је реч и §епШ, Нама је потребно да што интензивније осетимо сву ту складност француске културе. Благотворно делује француски дух. У својим психолошким истраживањима Америке, Кајзерлинг пише и о држави Лујзиани. Угледгаи мислилац истиче да се дух, који влада у овој земљи, битно разликује од духа других северних америчких земаља. Кајзерлинг то објашњава тиме што су у Лујзиани првобитно били настањени Французи. Иза њих 'је остао дух њихове културе. И док' је дух поданика осталих северних америчких држава, у колико у њима живе англосаксонци, тежак 1 и док 1 су сви они склони сплину, дотле у Лујзиани ведра спиритуалност све улепшава. Кајзерлинг се нарочито зауставља на тупо] суморности америчког северног радника: налази оне исте речи за англосаксонску расу и њен дух које пише| и Артур Лабриола. У Америци се радости живота налазе, по Кајзерлингу, само тамо где су Шпанци, који 'уживај,у готово неразумљиви култ Кајзерлингов, и у крају где беше моћан онај дух чији јз сиисао за проблеме људске душе и за лепоте и чије су потврђивалачке виталности и вас овде взчерас сакупиле. Ви показујете овога вечера најбољу вољу да споразумете ваш хришћански рационализам с француским рационализмом и да

у ваш дух унесете сву естетичност француске мере. Ви желите да будете пропагатори начела човека, једног, исто толико просвећеног колико и складног, човека. Та ваша жеља жели стваралачки мир. Мир међу народима је оно што осваја ваше душе. Онједанас уопасности. И, ако је икада мир требало да има своје пропагаторе, то је данас, када сви зебемо пред могућношћу једнога рата који би био раван смаку света. Ви правилно осећате да мир света може бити сачуван само ако сваки појединац у себи, кроз Бога у себи, појми сву нзизмерну вредност општег мира. Једна дубока религија може једино спасти мир. Ви сте ту у праву и допустите ми да вас потсетим на бизарну опаску Артура Лабриоле. У своме, већ помињаном делу, пише он о Џингисхану. Освајач монголски могао је, у своме на\егу, ућл и у Берлин и у Париз. И сигурно би покорио та два града да се није обратио себи, својој унутрашњости, и да у њој нлје одједном нашао мир. Џингисхан је, по Лабриоли, осетио мирољубивог будистичког Бога и Џингисханова религија је зауставила Џингисханов освајачки поход. Ви тврдо верујете у пацифистичку моћ религије и, уистини, спас људског рода би био ако би онај Бог, у кога ви не сумњате, отклонио један рат чије би страхоте уништиле све вредности прошлих цивилизација и све будуће цивилизације. Сви бољи духови у Француск'ОЈ хоће искрено мир. Не сме се заборавити да је најбоље што је о миру Европи' у последње време написано потекло из пера Француза, г. Едуарда Ерио-а. Сви разлози, који су вам наложени да одржите ово вече, потпуно су оправдани, а ово вече је у исго време и враћање дуга који наш народ дугује Француској за све што нам је учинила у претешким часовима наше историје. Француски човек је тада братски пружио руку нашем човеку. Ја сам већ у једној другој прилици рекао, да ће крв француских војника, палих на Солунском фронту, вечно брзати жилама југословенског државног организма. Француска је огромно допринела да се запале поново топле ватре на нашим сељачким огњиштима. Нека греју те ватре и нека се све више усправља наш човек. И нека сви ваши напори буду упућени на то, да се ваш хришћански рационализам што више, што присније, спријатељи с оним што је бзсмртно у француском духу. И што томе духу даје право на замашну улогу и у будућој културној историји човечанства.