Opštinske novine

Књижевна хроника

133

дом његовим зграбљен је живац бугарске војске и тиме поколебана нада Бугара на даљу одбрану, а у исто време то је уздигло значај и углед српске војске: политички, истакнута је не само да постоји, за коју дотле Бугари обзнанише целом свету да више не "постоји, већ и да је моћна и снажна; те и као равноправна дејствује са Савезницима, чиме себи загарангује достојно место при крајњој победи над не приј атељем; војнички, створен јој је заузимањем јаке баријере бољи услов за даљи рад; чврст тактички и стра тегиски ослонац за даље операције; — морални, повраћено јој је сјајном победом, коју Је изборила, старо одушевљење и уверење у коначни успех, као што је изазвала и респект код непријате,,а, поред хвале коју јој указиваху пријатељи а тиме ночињу и давати помоћ..."*) Кајмакчалан, крсгати масив (како рекоше рањени официри у болници у Солуну), к. 2525 са к. 2517, Зупчасти Камењари, Сива Стена са леве и Кочобеј, Фло1-а са десне стране, положај је у ужем смислу, док у ширем смислу припада му: са леве стране Старков Гроб, Совићски Положаји све до утока Сакуљевске Реке у Црну Реку и, са десне стране Сико, који је више ван њега а на који се даље настављају Добро Поље, Кравица, Ветреник, Козјак.... Српска војска пребацивањем својих јединица са Крфа у Солун, које је почето 12 априла, а завршено конием маја 1916 год. распоређивањем у логорима источио од Солуна (сем „српског добровољачког одреда" — 1700 војника, који је одмах послат да затвори пут Корча—Лерин) била је спремна за излазак на фронт. Српска војска излази и поседа фронт у времену од 21 јуна до 1 августа, са све три армије; коњичка дивизија стиже 15 августа 1916 год. (1 бригада на коњима а 1 без коња). Распоред је био: Врховна Команда (штаб у Солуну): Врховни Командант Наследник Александар, Начелник штаба генерал Петар Бојовић, помоћник генералшт. пуковник Петар Пешић, Начелник операт. оделења генералшт. пуковник Милан Ж. Миловановић, Начелник обавештајног оделења генералшт. пуковник Данило Калафатовић, Шеф за израду наређења у операт. оделењу генералшт. пуковник Љубомир М. Марић. I Армија (штаб у с. Гуменџи): Командант генералштаб. пуковник Милош М. Васић, начелник шлаба генералшт. пуковник Миливоје Зечевић, у чијем су саставу биле: — моравска дивизија, командант пешад. пуковник Стеван Миловановић, начелник штаба генералшт. пуковник Пантелија Јуришић, — вардарска дивизја, командант генералшт. пуковник Милан Туцаковић, начелник штаба генералшт. пуковник Душан П. Трифуновић. Прва Армија држи простор од Вардарца преко Бохемице и Извора до с. Фуштане. II Армија (штаб у с. Драгоманце): *) , Домовина" бр. 2, 3, 4, 5, 6 и 7 за 1936.

Командант војвода Степа Степановић, начелник штаба генералшт. пуковник Војислав Живановић, у чијем су саставу биле: — тимочка дивизија, командант пешад. пуковник Љуба Милијћ, начелник штаба генералшт. п.пуковник Петар Косић, — шумадиска дивизија, командант генералшт. луковник Живко Г. Павловић, начелник штаба генералшт. п. пуковник Милан Ускоковић. Друга Армија држи простор преко Кожуха и Ветреника до Доброг Поља. III Армија (штаб у Острову): Командант генерал Павле Јуришић-Штурм, начелник штаба генералшт. пуковник Никола Стевановић, у чијем су саставу биле: — дринска дивизија, командант генералшт. пуковник Крста Смиљанић, начелник штаба генералшт. п.пуковник Богољуб Илић, — дунавска дивизија, командант пешад. пуковник Миливоје Анђелковић, начелник штаба генералшт. п.пуковник Душан Симовић. Коњичка дивизија, командант коњич. пуковник Ђ. Ђорђевић, била у почетку у логору у с. Седесу. Трећа армија држи простор са коњич. дивизијом од Доброг Поља преко Кајмакчалана до пута Бањица—Лерин. Савезничка војска била је у продужењу I Армије ка Дојрану, а и западно од „Српског добровољачког одреда" и „Батаљона Срба добровољаца" ка Јадранском Мору. Бугарско-немачка војска (јачине око 160.000) посела је била: главне тачке на српско-грчкој граници од Вардара преко Дудице, Кожуха, Ветреника, Доброг Поља, Кајмакчалана, па између Кенали и Лерина до Преспанског Језера. Српска војска у оквиру Савезничке војске под командом генерала М. Сараја припремала је за 23 Јули 1916 год. један демонстративан напад у циљу да извили јачину непријатеља. Али, напад је одлаган, чекао се улаз Румуније у рат, која је ушла 19-У1П 1916 год. Бугарско-немачка војска предухитри Савезничку војску и нападне 17-УШ 1916 год. на правцу Кенали —Бањица на трупе III Армије српске војске. Успех није постигла и, поред великих жртава. Заустављена је на линији: Костур, Влахоклисура, Н')ви Град. Горничево, Малкп Ниџе. Чегаиска Планина. Настаје затишје, по том на Солунском фронту све до 11-1Х-1916 год. на обе стране. * Српска војска врши смену командног елемента и г.ребацивање јединица: I Армија, коју прима војвода Живојин Мишић, пребачена је на фронт Острово-Валандово, те чинила лево крило српског фронта, III Армија (генерал Милош М. Васић заменио Је 22-УШ-1916 године генерала П. Јуришића-Штурма, док је на место пуковника М. Анћелковнћа, за дунавску дивизију дошао артил. гуковник Светомир Матић, коме је упућена и Прва тимочка бригада — 13 и 14 пешад. пук) и,